Smanjen libido može se javiti kod muškaraca i žena, i obično je uzrokovan hormonskim promenama, stresom, anksioznošću, problemima u vezi, hroničnim bolestima ili upotrebom lekova kao što su antidepresivi ili antihipertenzivi.
Libido je druga reč za seksualnu želju i važan je deo osnovnog ljudskog instinkta. Može biti pod uticajem fizičkih ili emocionalnih događaja i može varirati od niskog do visokog u zavisnosti od određenih životnih faza.
Važno je da žene konsultuju ginekologa, a muškarci urologa ako vaš smanjen libido utiče na vašu vezu ili kvalitet života. Procena će pomoći da se utvrdi osnovni uzrok i vodi odgovarajućem lečenju.
Smanjen libido: Uobičajeni uzroci
Smanjen libido može biti privremen ili hroničan, a obično je uzrokovan sledećim:
1. Psihološke bolesti
Neke psihološke bolesti, poput stresa, anksioznosti i depresije, mogu direktno uticati na raspoloženje i ponašanje. To može dovesti do privremenog smanjenja libida.
Šta raditi: Važno je konsultovati psihologa i/ili psihijatra kako bi se identifikovalo i lečilo moguće psihološko stanje. Lekar može propisati psihoterapiju i/ili lekove, kao i preporučiti strategije suočavanja sa stresom i anksioznošću. Specifični saveti mogu uključivati vežbanje, meditaciju ili umirujuće čajeve, iako ovi ne bi trebalo da zamene medicinske intervencije.
Saznajte više o anksioznosti i njenim simptomima.
2. Emocionalna trauma
Emocionalna trauma može takođe dovesti do smanjenog libida, posebno ako je trauma povezana sa seksualnim iskustvom ili seksualnim nasiljem.
Posttraumatski stres može takođe uzrokovati da ljudi stalno ponovo proživljavaju traumatične događaje iz prošlosti ili da su sećanja veoma intenzivna, što može smanjiti libido.
Šta raditi: Lečenje emocionalne traume ili posttraumatskog stresa treba proceniti psiholog ili psihijatar. Može se lečiti kognitivno-bihevioralnom terapijom i/ili antidepresivima.
3. Erektilna disfunkcija
Erektilna disfunkcija je stanje u kojem muškarci nisu u stanju da postignu i/ili održe erekciju. To može ometati prijatno seksualno iskustvo, uzrokujući frustraciju i smanjen libido.
Erektilna disfunkcija može se javiti kod muškaraca bilo koje dobi i često je povezana sa prirodnim procesom starenja. Međutim, muškarci koji konzumiraju nedozvoljene droge, puše, doživljavaju prekomerni stres ili imaju hronično zdravstveno stanje (kao što su dijabetes ili bubrežna bolest) takođe mogu patiti od erektilne disfunkcije.
Šta raditi: Važno je konsultovati urologa kako bi se procenio osnovni uzrok erektilne disfunkcije. Lekar može propisati lekove kao što su sildenafil, tadalafil ili vardenafil za pomoć u upravljanju povezanim simptomima. Lekar može takođe preporučiti psihološku procenu, jer lične nesigurnosti takođe mogu doprineti ovom problemu.
Saznajte više o dijabetesu i njegovom uticaju na zdravlje.
4. Problemi u vezi
Neki problemi u vezi, poput nerešenih sukoba, svađa, nepouzdanosti, nedostatka povezanosti ili problema u komunikaciji, mogu uticati na raspoloženje vas ili vašeg partnera i dovesti do smanjenog libida.
Šta raditi: Važno je održavati otvoren dijalog i pokušati rešiti sukobe, nesigurnosti i probleme u komunikaciji. Terapija za parove može biti korisna u ponovnom uspostavljanju veze između partnera i može pomoći da seks postane zdraviji i prijatniji.
5. Upotreba lekova i smanjen libido
Neki lekovi, poput antidepresiva, diuretika ili antihipertenziva, mogu smanjiti libido kao nuspojava. Ovi lekovi mogu uticati na deo nervnog sistema koji je odgovoran za seksualnu želju ili mogu smanjiti protok krvi do genitalija.
Kod žena, kontraceptivi takođe mogu promeniti hormonalne nivoe i ometati seksualnu želju, dovodeći do smanjenog libida.
Kod muškaraca, lekovi za prostatu ili gubitak kose, kao što su goserelin acetat, bikalutamid, flutamid, finasterid ili dutasterid, mogu smanjiti nivo testosterona i uticati na libido.
Šta raditi: Važno je konsultovati lekara koji vam je propisao lek ako primetite smanjen libido kako bi se razmotrila zamena leka, ako je moguće. Ne bi trebalo sami da prekidate terapiju bez prethodnog razgovora sa lekarom.
Saznajte više o hipertenziji i njenom uticaju na zdravlje.
6. Postporođajna faza
Postporođajna faza ili dojenje mogu dovesti do hormonskih promena koje mogu smanjiti seksualnu želju i libido.
Promene u telu i umor usled brige o novorođenčetu takođe mogu uticati na raspoloženje i smanjiti libido.
Šta raditi: Važno je da parovi provode vreme sami kako bi ojačali svoju vezu i omogućili mogućnosti za fizički kontakt. Čak i samo dodiri, naklonost, lepe reči i kvalitetno vreme mogu pomoći u povećanju libida i učiniti seks prijatnijim.
7. Menopauza i smanjen libido
Menopauza je period u životu žene koji se karakteriše krajem plodnosti. Tokom ove faze, jajnici prestaju sa proizvodnjom estrogena, što može smanjiti libido i smanjiti želju za intimnošću.
Zbog smanjene proizvodnje estrogena iz jajnika, žene mogu doživeti vaginalnu suvoću i smanjenje sluzi koja održava vaginalnu vlagu. To može dovesti do bola i nelagodnosti tokom seksa, što takođe može smanjiti libido.
Šta raditi: Treba konsultovati ginekologa, koji može propisati hormonsku terapiju ili vaginalni estrogen (u obliku kreme ili gela). Ovi tretmani treba da se sprovode samo ako ih propiše ginekolog, jer su kontraindikovani kod žena sa povećanim rizikom od raka dojke, raka materice, raka jajnika ili stvaranja krvnih ugrušaka.
8. Smanjeni testosteron kod muškaraca
Testosteron je glavni muški hormon koji je direktno povezan sa libidom i proizvodnjom sperme. Kada su nivoi testosterona niski, muškarci mogu doživeti smanjen libido, smanjenu seksualnu performansu i smanjeno raspoloženje.
Niski nivoi testosterona su očekivani posle 50. godine. Ova faza se naziva muška andropauza. Ovo je slično menopauzi kod žena, iako muškarci ostaju plodni, iako je plodnost blago smanjena.
Šta raditi: Treba konsultovati urologa, koji može propisati suplementaciju testosteronom. Postoje prirodni načini za povećanje nivoa testosterona, kao što su redovno vežbanje, hrana bogata cinkom, vitaminom A i vitaminom D, kvalitetan san i održavanje zdrave telesne težine.
9. Bol tokom seksa
Bol tokom seksa može uzrokovati smanjenje libida i smanjeno interesovanje za seks. Neki uslovi koji mogu izazvati nelagodnost kod žena uključuju endometriozu, vaginalnu iritaciju, hormonalne abnormalnosti ili polno prenosive infekcije. Kod muškaraca, bol može biti povezan sa fimozom ili upalom prostate.
Šta raditi: Važno je da žene konsultuju ginekologa, a muškarci urologa kako bi se identifikovao uzrok bola tokom seksa. Identifikovanje osnovnog uzroka vodiće najprikladnijem pristupu lečenju.
10. Nedostatak stimulacije
Kod žena, smanjen libido može biti uzrokovan teškoćama u postizanju orgazma ili osećaja uzbuđenja. Ovo može biti povezano sa nedostatkom stimulacije ili predigre od strane partnera.
Nedostatak stimulacije može otežati proizvodnju prirodnog lubrikanta, uzrokujući vaginalnu suvoću i nelagodnost tokom seksa. Mnoge žene mogu na kraju izgubiti interesovanje za seksualni kontakt.
Šta raditi: Odlična strategija za ove slučajeve sastoji se od povećanja predigre pre seksualnog kontakta i istraživanja seksualnih preferencija partnera. Ovo može povećati libido, što će promovisati odgovarajuću vaginalnu lubrikaciju.
11. Hronične bolesti i smanjen libido
Hronične bolesti, poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska, reumatoidnog artritisa, raka, koronarne arterijske bolesti, neuroloških bolesti, bolesti jetre ili bolesti bubrega, mogu uticati na libido i smanjiti seksualnu želju.
Šta raditi: Važno je da parovi otvoreno komuniciraju o iskustvu hronične bolesti, očekivanjima, osećanjima i preferencijama u intimnosti kako bi svaki partner bio udoban. Lečenje hronične bolesti treba da se pridržava kako je propisao lekar.
Zaključak
Smanjen libido može biti uzrokovan različitim faktorima, od psiholoških problema do hroničnih bolesti. Važno je prepoznati simptome i konsultovati se sa stručnjakom kako bi se utvrdio uzrok i započelo odgovarajuće lečenje. Redovno održavanje zdravih navika, kao što su vežbanje, pravilna ishrana i otvorena komunikacija sa partnerom, može značajno doprineti poboljšanju libida i kvaliteta života.
Već dugo vremena imam izuzetno nizak libido i ne znam kako da budem nežam sa suprugom. Ne znam kome da se obratim iako idemo na psihoterapiju i uspešno radimo na sebi.
Poštovani,
Hvala što ste podelili svoj problem. Nizak libido može imati fizičke, psihološke i hormonske uzroke. S obzirom na to da već radite na psihološkom aspektu kroz terapiju, sledeći korak bi mogao biti konsultacija sa endokrinologom ili urologom kako bi se proverio nivo hormona, posebno testosterona, koji igra ključnu ulogu u libidu. Vaše godine i opšte zdravstveno stanje takođe mogu biti važni faktori.
U međuvremenu, nastavite da komunicirate sa suprugom o svojim osećanjima. Pokušajte zajedničke aktivnosti koje vas opuštaju i stvaraju bliskost – nežnost nije uvek povezana sa seksualnošću. Ponekad mali koraci poput masaže ili zajedničkog vremena bez pritiska mogu ojačati vezu.
Ako dobijete medicinsku potvrdu o hormonskim ili fiziološkim faktorima, moguće su ciljane terapije koje mogu pomoći u vraćanju ravnoteže. Želim vam uspeh na ovom putu i svaki vid podrške koji vam je potreban.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera, a jedino lekar koji vodi pacijenta može dati precizan savet.
Nije lako ziveti u okruzenju gde ako imate makar malo krivlji nos bicete uvek nosonja. Da li je moguca korkecija nosa bez operacije kao sto se moze naci na Internu, npr. nanoklinika, ili je zato ipak potrebna hirurska intervencija?
Poštovani,
Da, shvatljivo je vaše razmišljanje jer estetski i funkcionalni problemi sa nosom mogu uticati na samopouzdanje. Postoji nekoliko opcija za korekciju nosa, a neka od njih ne zahtevaju hiruršku intervenciju.
1. Nefunkcionalne korekcije – Za manje nepravilnosti, kao što su blage asimetrije ili krivine, postoje alternativni tretmani poput dermalnih filera ili nehirurške rinoplastike. Ovi tretmani mogu popuniti određena područja i dati nosu simetričniji izgled, ali nisu trajni i potrebno je ponavljati ih svakih nekoliko meseci.
2. Funkcionalne korekcije – Ako je problem ozbiljniji i uzrokuje poteškoće u disanju (kao što je kod devijacije septuma), hirurška intervencija može biti potrebna da bi se nos vratio u funkcionalni oblik. Ovaj tip korekcije obično se naziva septoplastika i može se kombinovati sa rinoplastikom ako želite i estetsku korekciju.
Na nanoklinikama i sličnim mestima mogu biti dostupni tretmani za estetske korekcije (spomenute pod 1), ali ako imate funkcionalne probleme sa nosom (npr. otežano disanje), preporučujem da se konsultujete sa otorinolaringologom ili plastičnim hirurgom kako biste dobili odgovarajuće savete o mogućnostima lečenja.
Srdačno,
Vaš web lekar dr A. Ilić
Napomena: Odgovori su informativnog karaktera, a jedino lekar koji vodi pacijenta može dati precizan savet.