Šta treba da znate o 4 ključna pravila zdravog života?

Saveti za očuvanje opšteg zdravlja široko su dostupni i njima ste svakodnevno „bombardovani“ sa svih strana. Nije, međutim, loše da ih stalno ponavljamo i učinimo interesantnijim. Na kraju krajeva, radi se o „svega“ četiri ključna pravila.

Zapravo, možda je lakše izraziti se kroz brojeve. Primera radi, letošnja studija američkog Centra za kontrolu bolesti i prevenciju pokazuje da ljudi koji slede ova osnovna pravila imaju 66 odsto manji rizik da ranije umru od raka, 65 odsto manje šansi da umru od kardiovaskularnih bolesti i 57 osto manje šansi da prevremeno umru od drugih uzroka. Matematika je jednostavna…

Mi ipak ne želimo da tvrdimo da je to lako. Ne postoje trikovi, već se radi o veoma ozbiljnim promenama životnih navika. To je posao koji samo jednom u životu morate uradi kako treba, a za to treba biti spreman, objašnjava dr Tamara Stojmenović iz Centra za sportsku medicinu „Vita Maksima“.

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je ove godine da su hronične bolesti, poput raka, dijabetesa i vaskularnih oboljenja, dostigle razmere globalne epidemije i ubijaju više ljudi nego sve ostale bolesti zajedno. Generalna direktorka Svetske zdravstvene organizacije, dr Margaret Čen, upozorava da situacija u nekim zemljama, bez preterivanja, može da se opiše kao katastrofalna, i to u svim segmentima socijalnog društva, uključujući i ekonomski.

1. Zdravo se hranite

Unos voća, povrća, integralnih žitarica, a malo masnih namirnica, može pomoći u gubitku kilaže i snižavanju nivoa holesterola, pa tako smanjiti rizik od dijabetesa i niza drugih bolesti. Ipak, pre nego što krenete na dijetu, razmislite da li ste spremni na to.

U SAD se više od 33 odsto odraslih i 17 odsto dece smatra gojaznim. Troškovi uzrokovani gojaznošću nacije doveli su do enormnog povećanja troškova sveopšte zdravstvene zaštite.

Prema podacma Svetske zdravstvene organizacije, 2007. godine broj gojaznih u svetu prvi put je nadmašio broj neuhranjenih!

2. Budite fizički aktivni

Učestvovanje u nekoj vrsti stalnog fitnes režima zaista može da vas učini zdravijim i produži životni vek. Neke studije kažu da je za osetno poboljšanje sveopšteg zdravlja potrebno samo 15 minuta dnevno, dok druge preporučuju 30 minuta fizičke aktivnosti, pet puta nedeljno. Postoje, dakle, razlike koje se tiču dužine trajanja i vrste treninga, ali suština je ista.

Fizička aktivnost
15 minuta vežbanja dnevno može vam produžiti život za 3 godine!

Dnevna fizička aktivnost može značajno da smanji rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, kao i nekih vrsta raka. Osim toga, može da snizi krvni pritisak i holesterol, čak može da spreči ili uspori osteoporozu. Takođe utiče na smanjenje gojaznosti, simptoma anksioznosti i depresije, kao i artritisa.

3. Ostavite pušenje

Svake godine 6 miliona ljudi umre od posledica aktivnog ili pasivnog pušenja. Ukoliko imate ovu nezgodnu naviku, postoje različiti načini da je se oslobodite. Ipak, koji god metod da izaberete, apsolutno je najvažnija rešenost da izdržite.

Dim cigarete sadrži štetne gasove poput ugljen-monoksida. Udisanjem dima u pluća se unosi i katran, koji sadrži oko 4 hiljade hemikalija, a neke od njih su dokazano kancerogene.

4. Umereno konzumirajte alkohol

Ključ za većinu stvari u životu je umerenost, pa je tako i u slučaju alkohola. Preporučena dnevna doza alkohola za muškarce ne treba da prelazi dva pića dnevno, a kod žena jedno.

Opijanje, naročito popularno među tinejdžerima, može da izazove ozbiljna oštećenja mozga. Redovno opijanje i znaci zavisnosti od alkohola zahtevaju hitnu intervenciju i lečenje, a uz to povećava rizik i od nekih oblika raka.

Vožnja pod dejstvom alkohola odgovorna je za smrt jedne osobe na svakih 30 minuta, a uzrokuje teške telesne povrede na svaka 2 minuta!

Kratka istorija alkoholizma

AlkoholKoncept alkoholizma kao bolesti nastao je još u 19.veku, kada ga je opisao Magnus Hus. Ovaj učenjak je tada prvi put jedno bolesno stanje nazvao „alkoholisimus“.

Tek 1952. godine, Svetska zdravstvena organizacija definisala je alkoholizam kao bolest, i to sledećim rečima: „Alkoholizam je bolest, a alkoholičar je bolesnik kod koga se zbog prekomerne i dugotrajne upotrebe alkoholnih pića pojavljuje psihička i fizička zavisnost, zdravstveni problemi, porodični i društveni poremećaji“.