Zaboravnost kod starijih osoba

Zaboravnost kod starijih osoba je pojava koja se odnosi na poteškoće u pamćenju i skladištenju novih informacija kod starijih ljudi. Ovo može biti rezultat normalnog starenja ili bolesti kao što je Alchajmerova bolest. Može se manifestovati kao poteškoća u pamćenju imena, datuma, mesta ili događaja, ili u pronalaženja stvari koje se svakodnevno koriste.

Zaboravanost kod starijih osoba – simptomi

  • Poteškoće u pamćenju imena, lica ili događaja iz prošlosti
  • Poteškoće sa pamćenjem novih informacija ili učenjem novih veština
  • Poteškoće u pronalaženju reči ili ponavljanju istih reči
  • Poteškoće u planiranju ili organizovanju aktivnosti
  • Poteškoće u orijentaciji u vremenu ili prostoru
  • Povremeno zaboravljanje događaja ili aktivnosti koje su se nedavno desile
  • Poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti ili zadataka koji su ranije bili jednostavni
  • Povremeno zaboravljanje kako se nešto radi ili kako se nešto koristi.

Kako se postavlja dijagnoza zaboravnosti

Dijagnoza zaboravnosti može se postaviti na osnovu kliničkog pregleda, razgovora sa bolesnikom i njegovom rodbinom, kao i na osnovu rezultata testova pamćenja i mišljenja.

Klinički pregled može uključivati:

  • Anamneza (istraživanje istorije bolesti, kao i njegovih simptoma)
  • Fizički pregled (da bi se isključile druge bolesti koje mogu dovesti do zaboravnosti)
  • Neurološki pregled (da bi se isključile druge bolesti koje mogu dovesti do zaboravnosti)

Testovi pamćenja i razmišljanja koji se mogu koristiti za dijagnozu uključuju:

  • Testovi pamćenja (npr. verbalni testovi pamćenja, testovi memorije brojeva, testovi memorije slika)
  • Testovi razmišljanja (npr. testovi rešavanja problema, testovi razmišljanja o prostorno-vremenskoj orijentaciji)
  • Testovi neuropsihološkog statusa (npr. MMSE, MoCA)

U slučaju sumnje na Alchajmerovu bolest ili druge vrste demencije, uključujući i posledice traume, potrebna je dodatna dijagnostika, kao što su:

  • CT ili MRI skeniranje mozga
  • Uključivanje neurologa ili gerijatra
  • U nekim slučajevima, potreban je i neuropsihijatar.

Kako se leči zaboravnost kod starijih osoba

Lečenje može varirati u zavisnosti od uzroka. Ako se utvrdi da je uzrok normalan proces starenja ili posledica drugih bolesti, postoji nekoliko načina na koje se može ublažiti:

  • Redovna upotreba tehnika za poboljšanje pamćenja (npr. korišćenje različitih tehnika asocijacija, ponavljanja, preslišavanja…)
  • Mentalna aktivnost (npr. čitanje, rešavanje ukrštenih reči, igranje igrica koje traže razmišljanje)
  • Fizička aktivnost (redovna vežba ima pozitivan efekat na pamćenje i razmišljanje)
  • Izbegavanje potencijalnih štetnih faktora (npr. pušenje, prekomerna upotreba alkohola, nedostatak sna)

Ako je zaboravnost povezana sa bolestima kao što je Alchajmerova bolest ili druge vrste demencije, lečenje je složenije i može uključivati:

  • Medicinski tretman (npr. lekovi koji poboljšavaju funkciju neurotransmitera, koji su odgovorni za prenos informacija između neurona)
  • Terapije (npr. kognitivna terapija, govorna i jezička terapija, emocionalna terapija)
  • Pomoć u svakodnevnim aktivnostima (npr. organizacija dnevnih aktivnosti, pomoć u ishrani)
  • Pomoć u društvenom okruženju (npr. podrška porodici, rad sa gerijatrijskom domaćicom)

Zaključak

Mere prevencije protiv zaboravnosti

  • Redovna upotreba tehnika za poboljšanje pamćenja (npr. korišćenje različitih tehnika asocijacija, ponavljanja, i sl.)
  • Mentalna aktivnost (npr. čitanje, rešavanje ukrštenih reči, igranje igrica koje izazivaju razmišljanje)
  • Fizička aktivnost (redovna vežba ima pozitivan efekat na pamćenje i razmišljanje)
  • Izbegavanje potencijalnih štetnih faktora (npr. pušenje, prekomerna upotreba alkohola, nedostatak sna)
  • Zdrava ishrana koja sadrži antioksidante i omega-3 masne kiseline
  • Redovni pregledi kod lekara
  • Povećanje društvenih kontakata
  • Redovno učenje novih stvari
  • Dovoljno sna

Hrana koja ublažava zaboravnost kod starijih osoba

Hrana povezana sa poboljšanim pamćenjem i razmišljanjem kod starijih odraslih uključuje:

  • Morski plodovi koji sadrže omega-3 masne kiseline, kao što su losos, sardine i skuša. Dokazano je da su omega-3 masne kiseline korisne za zdravlje mozga.
  • Orašasti plodovi i semenke, posebno bademi, lešnici i laneno seme, su bogat izvor vitamina E i magnezijuma, koji pomažu u poboljšanju pamćenja i kognitivnih funkcija.
  • Voće i povrće bogato antioksidansima, kao što su jagode, borovnice, šipak, kupus, brokoli, karfiol, paprika, kao i čitav niz boja i vrsta. Antioksidansi pomažu u zaštiti mozga od oštećenja.
  • Povrće koje sadrži folnu kiselinu, kao što su avokado, spanać, grašak i soja. Folna kiselina je neophodna za zdravlje mozga.
  • Cela zrna, kao što su hleb od integralnog brašna, testenina od integralnog brašna i integralno brašno. Cela zrna su bogata vlaknima i vitaminima, koji pomažu u poboljšanju kognitivnih funkcija.

KOMENTARI
0 komentara

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *