Zaboravnost kod starijih osoba

Zaboravnost kod starijih osoba je pojava koja se odnosi na poteškoće u pamćenju i skladištenju novih informacija kod starijih ljudi. Ovo može biti rezultat normalnog starenja ili bolesti kao što je Alchajmerova bolest. Može se manifestovati kao poteškoća u pamćenju imena, datuma, mesta ili događaja, ili u pronalaženja stvari koje se svakodnevno koriste.

Zaboravanost kod starijih osoba – simptomi

• Poteškoće u pamćenju imena, lica ili događaja iz prošlosti
• Poteškoće sa pamćenjem novih informacija ili učenjem novih veština
• Poteškoće u pronalaženju reči ili ponavljanju istih reči
• Poteškoće u planiranju ili organizovanju aktivnosti
• Poteškoće u orijentaciji u vremenu ili prostoru
• Povremeno zaboravljanje događaja ili aktivnosti koje su se nedavno desile
• Poteškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti ili zadataka koji su ranije bili jednostavni
• Povremeno zaboravljanje kako se nešto radi ili kako se nešto koristi.

Kako se postavlja dijagnoza zaboravnosti

Dijagnoza zaboravnosti može se postaviti na osnovu kliničkog pregleda, razgovora sa bolesnikom i njegovom rodbinom, kao i na osnovu rezultata testova pamćenja i mišljenja.

Klinički pregled može uključivati:

• Anamneza (istraživanje istorije bolesti, kao i njegovih simptoma)
• Fizički pregled (da bi se isključile druge bolesti koje mogu dovesti do zaboravnosti)
• Neurološki pregled (da bi se isključile druge bolesti koje mogu dovesti do zaboravnosti)

Testovi pamćenja i razmišljanja koji se mogu koristiti za dijagnozu uključuju:

• Testovi pamćenja (npr. verbalni testovi pamćenja, testovi memorije brojeva, testovi memorije slika)
• Testovi razmišljanja (npr. testovi rešavanja problema, testovi razmišljanja o prostorno-vremenskoj orijentaciji)
• Testovi neuropsihološkog statusa (npr. MMSE, MoCA)

U slučaju sumnje na Alchajmerovu bolest ili druge vrste demencije, uključujući i posledice traume, potrebna je dodatna dijagnostika, kao što su:

• CT ili MRI skeniranje mozga
• Uključivanje neurologa ili gerijatra
• U nekim slučajevima, potreban je i neuropsihijatar.

Kako se leči zaboravnost kod starijih osoba

Lečenje može varirati u zavisnosti od uzroka. Ako se utvrdi da je uzrok normalan proces starenja ili posledica drugih bolesti, postoji nekoliko načina na koje se može ublažiti:

• Redovna upotreba tehnika za poboljšanje pamćenja (npr. korišćenje različitih tehnika asocijacija, ponavljanja, preslišavanja…)
• Mentalna aktivnost (npr. čitanje, rešavanje ukrštenih reči, igranje igrica koje traže razmišljanje)
• Fizička aktivnost (redovna vežba ima pozitivan efekat na pamćenje i razmišljanje)
• Izbegavanje potencijalnih štetnih faktora (npr. pušenje, prekomerna upotreba alkohola, nedostatak sna)

Ako je zaboravnost povezana sa bolestima kao što je Alchajmerova bolest ili druge vrste demencije, lečenje je složenije i može uključivati:

• Medicinski tretman (npr. lekovi koji poboljšavaju funkciju neurotransmitera, koji su odgovorni za prenos informacija između neurona)
• Terapije (npr. kognitivna terapija, govorna i jezička terapija, emocionalna terapija)
• Pomoć u svakodnevnim aktivnostima (npr. organizacija dnevnih aktivnosti, pomoć u ishrani)
• Pomoć u društvenom okruženju (npr. podrška porodici, rad sa gerijatrijskom domaćicom)

Zaključak

Mere prevencije protiv zaboravnosti

• Redovna upotreba tehnika za poboljšanje pamćenja (npr. korišćenje različitih tehnika asocijacija, ponavljanja, i sl.)
• Mentalna aktivnost (npr. čitanje, rešavanje ukrštenih reči, igranje igrica koje izazivaju razmišljanje)
• Fizička aktivnost (redovna vežba ima pozitivan efekat na pamćenje i razmišljanje)
• Izbegavanje potencijalnih štetnih faktora (npr. pušenje, prekomerna upotreba alkohola, nedostatak sna)
• Zdrava ishrana koja sadrži antioksidante i omega-3 masne kiseline
• Redovni pregledi kod lekara
• Povećanje društvenih kontakata
• Redovno učenje novih stvari
• Dovoljno sna

Hrana koja ublažava zaboravnost kod starijih osoba

Hrana povezana sa poboljšanim pamćenjem i razmišljanjem kod starijih odraslih uključuje:

• Morski plodovi koji sadrže omega-3 masne kiseline, kao što su losos, sardine i skuša. Dokazano je da su omega-3 masne kiseline korisne za zdravlje mozga.
• Orašasti plodovi i semenke, posebno bademi, lešnici i laneno seme, su bogat izvor vitamina E i magnezijuma, koji pomažu u poboljšanju pamćenja i kognitivnih funkcija.
• Voće i povrće bogato antioksidansima, kao što su jagode, borovnice, šipak, kupus, brokoli, karfiol, paprika, kao i čitav niz boja i vrsta. Antioksidansi pomažu u zaštiti mozga od oštećenja.
• Povrće koje sadrži folnu kiselinu, kao što su avokado, spanać, grašak i soja. Folna kiselina je neophodna za zdravlje mozga.
• Cela zrna, kao što su hleb od integralnog brašna, testenina od integralnog brašna i integralno brašno. Cela zrna su bogata vlaknima i vitaminima, koji pomažu u poboljšanju kognitivnih funkcija.