Tinitus (zujanje u ušima) i kako živeti sa njim

Priredila: Tina Lilak,
Naučna novinarka, oblast medicina

 

Tinitus ili zujanje u ušima je osećaj pri kome osoba čuje zvonjavu, zujanje, šištanje, cvrkutanje, zviždanje ili druge zvukove koji realno – ne postoje. Buka u glavi može biti povremena ili neprekidna, i može varirati u jačini.

Često je sam osećaj neprijatniji kada nema pozadinske buke, a to je noću kada oboleli ima problem čak i da zaspi. U retkim slučajevima, zvuk „kuca“ u skladu sa srcem (pulsirajući tinitus).

Tinitus nije bolest sam po sebi. To je simptom oštećenja u slušnom sistemu osobe, koji uključuje uši i mozak.

POREKLO REČI: Reč ‘tinitus’ potiče iz latinskog jezika i označava „zveckanje ili zvonjenje kao zvono“.

Zujanje u ušima ne mora dramatično da utiče na kvalitet života pojedinca. Izbegavanjem fokusiranja na neprijatnu senzaciju i preduzimanjem određenih korak navedenih u nastavku mogu značajno pomoći da se nivo neprijatnosti smanji, a zujanje u ušima bude ne samo podnošljivo već i znatno smanjeno.

Zujanje u ušima – opšti osvrt

Budući da čitate ovaj tekst, verovatno vi ili neko vama blizak ima problema sa ovim neprijatnim simptomom. Zato ćemo odmah demistifikovati tinitus i dati predloge za njegovo tretiranje i smanjenje.

Uzroci tinitusa

Najčešći uzroci tinitusa uključuju:

  • izlaganje glasnim zvucima
  • ekstremni stres ili trauma
  • degeneracija slušnog nerva
  • problemi sa ušima, kao što je otoskleroza (nenormalan rast kostiju u srednjem uhu)
  • Menierova bolest (otok kanala u uhu)
  • pojedini lekovi.

Sprečavanje tinitusa

Dva glavna uzroka tinitusa koji se mogu sprečiti su:

  • izlaganje jakoj buci – na primer, bučne mašine ili uređaji. Ljudi sa visokim rizikom uključuju industrijske radnike, poljoprivrednike i transportne radnike. Slušanje glasne muzike u kolima, preko slušalica i na koncertima takođe može biti opasno.
  • Neki lekovi koji se izdaju na recept i bez recepta – uvek proverite sa svojim lekarom da li lek koji vam prepisuje ima neželjeni efekat izazivanja tinitusa ili pogoršanja ako već postoji. Istraživanja su pokazala da više od 200 lekova kao neželjeni efekat ima upravo zujanje u ušima!

Dodatni načini na koje možete sprečiti zujanje u ušima uključuju i:

  • koristite čepove za uši ako ćete biti izloženi glasnim zvukovima jačine preko 85 decibela (dB)
  • ako slušate muziku uživo, nemojte stajati blizu zvučnika
  • ako slušate muziku preko slušalica, držite jačinu zvuka umerenom (dakle, da prijatno čujete a ne da bude „atak“ na uši i mozak)
  • ako se nalazite u bučnom okruženju, redovno pravite pauze od buke da biste odmorili uši
  • pokušajte da smanjite nivo stresa – ponekad tinitus počinje kada ste uznemireni ili pod stresom
  • ako koristite čepiće za uši ili slušne aparate, održavajte ih čistima i izbegavajte čišćenje ušnog kanala pamučnim štapićima. Sve ovo može izazvati infekcije, koje mogu izazvati tinitus.

Efekti tinitusa

Zujanje u ušima može biti izuzetno iscrpljujuće u ranim fazama (kada tek počinjete da ga primećujete) i uticati na vašu sposobnost da radite ili da se nosite sa normalnim životnim aktivnostima. Ljudi sa tinitusom mogu patiti od:

  • ekstremne iscrpljenosti (ovo je uobičajeno)
  • depresije
  • čestih promena raspoloženja ili napadi anksioznosti
  • napetosti, razdražljivosti ili različitih frustracija
  • slabe koncentracije
  • problema sa spavanjem.

Misli o samoubistvu su uobičajene kada je osoba u ranoj fazi tinitusa. Ako doživljavate ovaj nivo neprijatnosti, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili zatražite pomoć stručnjaka koji se bave zaštitom mentalnog zdravlja.

Zapamtite da s vremenom možete naučiti da kontrolišete svoje stanje i smanjite negativne emocionalne efekte koje ima na vas.

Rane faze tinitusa

Кada prvi put saznate da imate tinitus:

  • konsultujte se sa svojim lekarom ili specijalistom za uho, grlo i nos (ORL) da biste proverili da nemate neko drugo zdravstveno oboljenje
  • naučite sve što možete o tinitusu (dobra informisanost je veoma bitna)
  • prihvatite da imate zujanje u ušima – kada to uradite, na pola ste puta da ga savladate
  • shvatite da ste možda depresivni i umorni u ranim fazama, ali da će to proći kako naučite da upravljate ovim stanjem.

Mehanizam prepoznavanja i reakcije tela na zvuk

Кada vaš um prvi put primi zvuk iz okoline, on ga klasifikuje kao preteći, neutralan ili nepreteći. Sledeći put kada čujete buku, vaš um će automatski reagovati. Na primer, auto sirena će vas obično učiniti budnijim i spremnijim da se sklonite s puta automobila, čak i ako ga ne vidite.

Međutim, kada vaš um prvi put čuje zujanje u ušima, on ga ne može povezati sa bilo kojom prethodno klasifikovanom bukom, pa će ga klasifikovati kao potencijalno preteći. Ovo dovodi um i telo u stanje visoke anksioznosti. Ako vaš mozak održava percepciju da je tinitus pretnja, postaćete uznemireni svaki put kada čujete zujanje u ušima.

Prilagođavanje tinitusu

Cilj prilagođavanja tinitusu je da dođete do tačke u kojoj nemate negativnu emocionalnu reakciju na njega. Ovo je poznato kao navikavanje. Pre nego što počnete da se prilagođavate tinitusu, važno je da prođete medicinske testove kako biste bili sigurni da vaš tinitus nije uzrokovan ozbiljnom bolešću. U ogromnom broju slučajeva, nema nikakve ozbiljne bolesti a vi ste prinuđeni nekada danonoćno da živite sa iscrpljujućom bukom u glavi. Zato je potrebno spomenuto: navikavanje.

Navikavanje je kao preseljenje sa sela u grad. U početku primećujete saobraćajnu buku, ali nakon 12 meseci više je niste svesni. Razumevanje kako vaš mozak reaguje na buku je prvi korak da biste mogli da živite sa tinitusom.

Кada se naviknete:

  • vaš tinitus neće imati negativan emocionalni uticaj na vas, tako da više neće značajno uticati na vaš život
  • primetićete poboljšanje sna, bolju koncentraciju a smanjiće se depresija i anksioznost
  • ne zaboravite da će biti i loših dana – tada će vam zujanje u ušima izazivati više problema nego inače, obično kada ste pod stresom ili umorni.

Lečenje tinitusa

Mnogim ljudima je pogrešno rečeno da se ništa ne može učiniti sa njihovim tinitusom i da će jednostavno morati da nauče da žive sa njim. Iako ne postoji lek za zujanje u ušima, možete naučiti da upravljate svojim tinitusom do tačke kada vam više ne predstavlja problem.

Ljudi sa ovom neprijatnošću mogu nastaviti da vode pun i produktivan život.

Strategije za kontrolu tinitusa

Što više pažnje posvećujete tinitusu, to je teže naviknuti se na njega. Pokušajte da:

  • pobedite svoje strahove od tinitusa
  • promenite svoju percepciju: nije u pitanju zvuk „pretnja“ već benigni zvuk koji vam ne može nauditi
  • budite zauzeti – fokusirajte se na prijatne i stimulativne aktivnosti
  • normalizujte svoj život što je više moguće; ne dozvolite da vas tinitus spreči da radite stvari u kojima uživate.

Stvari koje treba izbegavati da biste lakše upravljali tinitusom

Tinitus će vas manje uznemiravati ako izbegavate sledeće aktivnosti:

  • potragu za „magičnim“ lekom
  • ljutnju zbog tinitusa
  • osećanje krivice što se ne snalazite u novonastalim okolnostima
  • stalne razgovore o tome sa porodicom i prijateljima
  • stalno praćenje nivoa vašeg tinitusa (osluškivanje nivoa buke).

Stres i tinitus

Postoje neki dokazi da stres pogoršava tinitus. Iako je stres deo svakodnevnog života, možete preduzeti korake da smanjite njegov nivo koristeći tehnike opuštanja. To će pomoći ako:

  • ostanite mirniji koliko možete – uznemirenost zbog tinitusa može ga pogoršati
  • razvijete tehnike i aktivnosti koje vam pomažu da se opustite, kao što je recimo meditacija
  • pokušajte da izbegnete stresne situacije
  • razmišljajte pozitivno – osećanje negativnosti i ljutnje može pogoršati problem.

Da ponovimo: da biste stekli navikavanje, morate da mislite o tinitusu kao o neopasnoj neprijatnosti. Ako nastavite da smatrate da je vaš tinitus preteći i dalje ćete se osećati anksiozno i pod stresom.

Slušni aparati i tinitus

Ako imate značajan gubitak sluha, slušni aparat dobrog kvaliteta i pravilno postavljen može:

  • smanjiti percepciju tinitusa poboljšanjem sluha
  • otkloniti naprezanje slušanja.

Lekovi za lečenje tinitusa

Ne postoje specifični lekovi za lečenje tinitusa. Sedativi i neki drugi lekovi mogu biti korisni u ranim fazama. Međutim, lekovi bez savetovanja sa lekarem su retko efikasni. Кomplementarna i alternativna medicina i akupunktura retko su od pomoći.

Hirurgija i tinitus

Operacija tinitusa je retko opravdana i može pogoršati tinitus.

Psihološki pristup i promene životnog stila

Terapija kognitivnog ponašanja, koju nude klinički psiholozi može vam pomoći da:

  • promenite način na koji razmišljate o tinitusu
  • naučite načine da usmerite pažnju dalje od vašeg tinitusa
  • kontrolišu stres povezan sa tinitusom.
  • Unesete promene u načinu života koje će smanjiti osećaj tinitusa.

Promene u načinu života koje vam mogu pomoći da upravljate tinitusom uključuju:

  • dijeta – neka hrana ili pića mogu imati privremeni efekat na tinitus, ali je u redu da jedete i pijete šta god želite – naravno umereno. Možda ćete primetiti da određena hrana privremeno pojačava zujanje u ušima, ali efekat je samo kratkoročan
  • prestanak pušenja – pušenje sužava krvne sudove koji snabdevaju kiseonikom vaše uši i njihove senzorne ćelije i zato ga se klonite
  • održavanje fizičke i mentalne aktivnosti – baviti se vežbanjem (hodanje je veoma korisno), hobijima i sl. Čak i ako vam zujanje u ušima sprečava da radite, ostanite fizički i mentalno aktivni koliko god je to moguće. Nemojte se povlačiti iz života
  • pronalaženje najboljih načina da maskirate svoj tinitus – pokušajte da se okružite prijatnom bukom, na primer, tiho pustite radio ili slušate muziku za opuštanje, kišu koja pada na krov ili jednolični zvuk talasa.

Zujanje u ušima i nesanica

Ovo je široka i ozbiljna tema jer prosečno trećinu života provedemo spavajući, a san nam je najbolji regenerator organizma. Međutim, kada se pojavi tinitus, zna da bude isprekidan i težak što je uvod u nesanicu.

Prava nesanica se definiše kao loš san praćen dnevnim umorom. Otprilike polovina ljudi koji dožive uznemirujuće nivoe tinitusa u početku prijavljuju neke poremećaje spavanja. Različitim ljudima je potrebna različita količina sna. Pitanje nije koliko spavate, već kako se osećate tokom dana.

Efekti nesanice tokom dana su glavni problem. Ovi efekti mogu uključivati:

  • fizički umor
  • teškoće u koncentraciji
  • osećaj depresije, razdražljivosti ili letargije.

Važno je staviti nesanicu pod kontrolu. Jedna loša noć neće zaista uticati na vaš učinak sledećeg dana, iako ćete se možda osećati letargično, razdražljivo ili neraspoloženo ali više noći u nizu već predsavlja problem.

Loše spavanje nedelju dana može učiniti da se osećate zaista umorno, ali ovi efekti obično nestaju nakon jedne dobro prespavane noći.

INTERESANTNO: istraživači nisu pronašli vezu između glasnoće ili visine zvukova povezanih sa tinitusom i prisustva poremećaja sna. Nesanica je povezana sa drugim faktorima koji se javljaju zajedno sa tinitusom, kao što je stres.

Faktori koji doprinose nesanici kod osobe sa tinitusom

Poremećaj spavanja obično uključuje kombinaciju:

  • zdravstveni problemi – npr: artritis, migrena ili astma
  • psihološki faktori – npr: stres ili emocionalna kriza
  • upotreba psihoaktivnih supstanci – npr: alkohola ili lekova za spavanje
  • uznemirujuće okruženje – npr: neudoban krevet ili nametljivo osvetljenje
  • kondicioniranje – npr: što više povezujete krevet sa „borbom“ da zaspite, to je teže opustiti se.

Da biste uspešno poboljšali svoje obrasce spavanja, moraćete da ozbiljno da poradite na svakom od gorespomenutih faktora i da, po potrebi, napravite neke korekcije koje idu vama u korist

SAVET: Istraživanja su pokazala da tehnike opuštanja, kao što su joga, meditacija, biofidbek i progresivna relaksacija, mogu biti od značajne pomoći. Eksperimentišite i pronađite tehniku koja vam odgovara.

Takođe može pomoći:

  • pokušajte da ustanete svaki dan u isto vreme
  • „rezervišite“ svoj krevet samo za spavanje – izbegavajte svađe ili ozbiljne rasprave u krevetu
  • izbegavajte spavanje tokom dana
  • eksperimentišite sa pozadinskim zvukovima niskog intenziteta u spavaćoj sobi, na primer, ostavite radio da tiho svira ili pustite snimke neutralne zvukove sa plejera.

Šta ako ne zaspim odmah?

Кada legnete u krevet spremni za spavanje, ako ne zaspite nakon pola sata, ustanite i idite u drugu sobu. Učinite nešto što angažuje vaš mozak (ovo ne znači da gledate TV). Napišite listu stvari koje treba da uradite, isplanirajte odmor ili napišite pismo ili e-poštu. Nakon otprilike 20 minuta moći ćete da se vratite u krevet i da zaspite. Isto važi i ako se probudite noću.

Zapamtite, nemojte ići u krevet ako vam se ne spava. Učinite nešto tiho i opuštajuće dok ne budete pospani.

Može vam pomoći da zaspite ako izbegavate da jedete teške obroke neposredno pre spavanja. Takođe je dobra ideja da smanjite da uveče konzumirate određene namirnice kao što su:

  • alkohol
  • čokolada
  • čaj, kafa i bezalkoholna pića sa kofeinom
  • cigarete.

Redovno vežbanje vam pomaže da se bolje nosite sa stresom i smanjite umor, što može otežati ili poremetiti spavanje.

Lekarski saveti za nesanicu i tinitus

Ako imate bilo kakve fizičke probleme koji doprinose vašem poremećaju sna, potražite savet lekara. Ako problemi sa spavanjem potraju, ne pokušavajte da ih trpite – potražite stručnu pomoć.

KOMENTARI
0 komentara

Prosledi komentar

You have to agree to the comment policy.