Nizak libido ili erektilna disfunkcija: kako prepoznati razliku

Muškarac sa niskim libidom mogao bi da kaže: „Mogao bih, ali nemam želju.“ Kod erektilne disfunkcije osećaj je češće: „Želim, ali telo ne reaguje kako očekujem.“

Dugotrajan problem sa erekcijom može vremenom da oslabi i želju. Ako muškarac očekuje novi neuspeh, može početi da izbegava seksualni kontakt. S druge strane, kada nema dovoljno želje i uzbuđenja, teže je pokrenuti telesne procese koji dovode do erekcije.

Kako se razlika vidi u svakodnevnom životu

Nizak libido ne znači samo ređe seksualne odnose. Osoba može imati želju, ali nemati partnera, privatnost, priliku ili dovoljno energije. Isto tako, neko može pristajati na odnose iz navike ili želje da udovolji partneru, iako je njegovo lično interesovanje oslabljeno.

Na nizak libido više ukazuju ređe seksualne misli, manja potreba za intimnim kontaktom, izostanak inicijative i slabije interesovanje za erotske sadržaje ili samozadovoljavanje. Osoba može da primeti da je neko lep ili privlačan, da oseća emotivnu bliskost i uživa u nežnosti, ali bez jasne seksualne želje.

Smanjen libido ne znači da se promenila seksualna orijentacija. Orijentacija govori prema kome je privlačnost usmerena, dok libido opisuje koliko je seksualna želja uopšte izražena.

Kod erektilne disfunkcije želja može biti sasvim jasna, ali erekcija teško nastaje, nije dovoljno čvrsta ili slabi pre završetka seksualne aktivnosti. Problem se nekada javlja samo u određenim situacijama, a kod drugih muškaraca postoji i tokom partnerskog odnosa i tokom samozadovoljavanja.

Šta samozadovoljavanje može da pokaže

Način na koji se problem ispoljava tokom samozadovoljavanja može lekaru dati koristan trag, ali masturbacija nije kućni test kojim se sigurno potvrđuju ili isključuju nizak libido i ED.

Samozadovoljavanje kod niskog libida

Muškarac sa oslabljenom seksualnom željom obično ređe pomišlja na samozadovoljavanje i nema naročitu potrebu da ga započne. Podsticaji koji su ga ranije lako uzbuđivali mogu delovati slabije. Ako ipak započne stimulaciju, erekcija, orgazam i ejakulacija mogu biti potpuno očuvani.

Ipak, sama učestalost masturbacije nije pouzdano merilo libida. Neko se samozadovoljava iz navike, radi opuštanja ili lakšeg uspavljivanja, iako mu je interesovanje za seks slabije nego ranije.

Samozadovoljavanje kod erektilne disfunkcije

Kod ED želja za samozadovoljavanjem može postojati, ali erekcija ostaje nepotpuna ili se brzo gubi. Ponekad je, međutim, erekcija tokom masturbacije dobra, dok se teškoće javljaju samo sa partnerkom ili partnerom.

Takva razlika može ukazivati na tremu, strah od neuspeha, pritisak da se „mora uspeti“ ili problem u partnerskom odnosu. Ipak, ona ne dokazuje da je uzrok isključivo psihološki. Telesni i psihički faktori često deluju zajedno.

Dobra erekcija tokom samozadovoljavanja ne isključuje ED, kao što povremeno samozadovoljavanje ne dokazuje da je libido očuvan.

Zašto opada libido, a zašto slabi erekcija

Najčešći uzroci niskog libida

Seksualnu želju mogu smanjiti hroničan umor, nedostatak sna, stres, depresija, anksioznost, bol, loša slika o sopstvenom telu i problemi u partnerskom odnosu. Libido mogu oslabiti i pojedini lekovi, naročito neki antidepresivi, antipsihotici, opioidi i hormonski preparati.

Među telesnim uzrocima nalaze se manjak testosterona, poremećaji rada štitne žlezde, povišen prolaktin, dijabetes i druge hronične bolesti. Ipak, svaki pad želje ne treba odmah pripisati testosteronu. Mnogo češće postoji kombinacija umora, stresa, bolesti, terapije i promena u odnosu.

Detaljniji pregled mogućih razloga nalazi se u tekstu o najčešćim uzrocima smanjenog libida.

Najčešći uzroci erektilne disfunkcije

Za erekciju su potrebni zdravi krvni sudovi, očuvani nervi, odgovarajuća hormonska ravnoteža i seksualno uzbuđenje. Zbog toga ED može nastati usled bolesti krvnih sudova, visokog krvnog pritiska, dijabetesa, neuroloških bolesti, povreda, operacija ili neželjenih dejstava lekova.

Stres i anksioznost mogu da izazovu problem čak i kada nema ozbiljnijeg telesnog poremećaja. Posle jednog neuspešnog pokušaja muškarac može početi da prati svaki telesni signal, razmišlja da li će erekcija potrajati i tako nesvesno dodatno oteža njeno održavanje.

Da li je za sve kriva prostata

Prostata se često doživljava kao centar muške seksualnosti, pa joj se pripisuju problemi sa željom, erekcijom, orgazmom i ejakulacijom. Njena glavna uloga je, međutim, proizvodnja dela tečnosti koja ulazi u sastav ejakulata. Prostata ne stvara libido i nije organ koji neposredno proizvodi erekciju.

Benigno uvećanje prostate prvenstveno izaziva smetnje pri mokrenju, kao što su slabiji mlaz, čekanje da mokrenje počne, često mokrenje i noćno ustajanje. Uvećana prostata i ED jesu češće kod starijih muškaraca, ali njihovo istovremeno postojanje ne dokazuje da je veličina prostate izazvala problem sa erekcijom.

Na seksualnu funkciju mogu uticati bolest, bol, strah, lečenje prostate i pojedini lekovi. Kod prostatitisa se, na primer, mogu javiti bol u karlici i bolna ejakulacija. Ako seksualni kontakt redovno izaziva neprijatnost, razumljivo je da muškarac počne da ga izbegava, pa vremenom može oslabiti i libido.

Mit o „pražnjenju prostate“

Duži period bez ejakulacije ne dovodi do opasnog „nakupljanja“ sadržaja u prostati. Ne postoji medicinski propisan broj seksualnih odnosa ili ejakulacija nedeljno koji garantuje zdravlje prostate.

Pojedina istraživanja pronašla su povezanost između češće ejakulacije i nešto manjeg rizika od raka prostate, ali takav rezultat ne dokazuje da samozadovoljavanje sprečava rak niti da „čisti“ prostatu. Masturbacija zato nije terapija za uvećanu ili obolelu prostatu.

Može li ED biti rani znak bolesti krvnih sudova

Erekcija u velikoj meri zavisi od protoka krvi. Kada dođe do seksualnog uzbuđenja, arterije treba da dovedu dovoljno krvi u erektilno tkivo, a mehanizam u penisu treba da uspori njeno oticanje.

Često se može čuti da su krvni sudovi u penisu „50 odsto više zakrečeni“ od krvnih sudova srca. To nije tačno. Nije reč o većem procentu zakrečenja, već o manjem prečniku arterija.

Arterije penisa imaju približno jedan do dva milimetra u prečniku, dok su koronarne arterije uglavnom široke oko tri do četiri milimetra. Pošto su manje, posledice sistemskog oštećenja krvnih sudova u njima mogu postati vidljive ranije. Ovakvo objašnjenje poznato je kao hipoteza veličine arterija.

Zbog toga vaskularna ED kod nekih muškaraca može da se pojavi nekoliko godina pre nego što se klinički ispolji koronarna bolest. Posebnu pažnju zaslužuje nova i uporna ED kod muškarca koji ima visok krvni pritisak, povišen holesterol, višak kilograma, puši ili boluje od dijabetesa.

To ne znači da svaki muškarac sa ED ima začepljene koronarne arterije niti da mu neposredno preti infarkt. Erektilna disfunkcija ima mnogo mogućih uzroka. Ipak, ona može biti dobar povod da se provere pritisak, šećer, masnoće u krvi i drugi faktori rizika. Više o procesu koji postepeno sužava arterije možete pročitati u tekstu o aterosklerozi.

Kako godine menjaju libido i erekciju

Sa godinama erekcija može nastajati sporije, zahtevati više neposredne stimulacije i brže slabiti kada stimulacija prestane. Spontane i jutarnje erekcije mogu postati ređe, a posle orgazma je obično potrebno više vremena do nove erekcije.

To samo po sebi ne mora biti erektilna disfunkcija. Problem postoji kada muškarac uporno ne može da postigne ili održi erekciju dovoljnu za željenu seksualnu aktivnost.

U poznatoj američkoj studiji muškaraca od 40 do 70 godina, oko 52 odsto ispitanika imalo je neki stepen erektilnih teškoća. Taj broj obuhvata blage, umerene i potpune smetnje, a ne znači da polovina muškaraca u tom dobu uopšte ne može da postigne erekciju.

I libido se tokom života može promeniti. Seksualne misli mogu biti ređe, a želji je ponekad potrebno više vremena, dodira, bliskosti i prijatnog konteksta da bi se pojavila. Ipak, seksualna želja ne mora da nestane samo zato što je osoba ostarila.

Godine menjaju seksualnu reakciju, ali novu i upornu teškoću ne treba automatski proglasiti normalnim delom starenja.

Šta možete da uradite sami

Zdraviji način života najviše može pomoći kada je ED povezana sa krvnim sudovima, slabijom kondicijom, gojaznošću, pritiskom ili šećerom. Redovno hodanje, vožnja bicikla, plivanje i druge aerobne aktivnosti poboljšavaju kondiciju i funkciju krvnih sudova. Vežbe snage pomažu očuvanju mišića, pokretljivosti i metaboličkog zdravlja.

Smanjenje viška kilograma olakšava kontrolu pritiska, šećera i masnoća, dok dobar san utiče na energiju, raspoloženje i hormonalnu ravnotežu. Prestanak pušenja posebno je važan jer duvanski dim direktno oštećuje krvne sudove. Prekomerna upotreba alkohola može da oslabi i seksualnu želju i sposobnost postizanja erekcije.

Nije potrebno izbaciti sve masti niti tražiti posebnu „hranu za potenciju“. Korisnija je ishrana koja čuva srce i krvne sudove, sa više povrća, voća, ribe, mahunarki, integralnih žitarica i nezasićenih masti, a manje izrazito prerađene hrane, trans masti i prevelikih obroka.

Kafu nije potrebno rutinski izbacivati. Ima smisla smanjiti je ako remeti san, pojačava nervozu, lupanje srca ili druge tegobe koje posredno utiču na seksualnu funkciju.

Sa preparatima koji se reklamiraju kao „prirodna vijagra“ ili „pojačivači testosterona“ treba biti oprezan. Njihov sastav nije uvek pouzdan, mogu uticati na krvni pritisak i stupiti u interakciju sa lekovima za srce, pritisak i druge bolesti.

Zdravije navike i lekarski pregled ne isključuju jedno drugo. Kada problem traje, nema potrebe da čovek mesecima pokušava sve moguće prirodne metode pre nego što potraži pomoć.

Kome se obratiti i šta očekivati na pregledu

Prvi razgovor može se obaviti sa izabranim lekarom. Kod muškarca sa niskim libidom mogu se uključiti urolog ili androlog, endokrinolog, a prema potrebi psiholog, psihoterapeut ili seksualni terapeut. Ako su u prvom planu depresija, anksioznost, trauma ili partnerski problem, psihološka procena može biti jednako važna kao i hormonske analize.

Kod erektilne disfunkcije najčešće se polazi od izabranog lekara ili urologa. Endokrinolog se uključuje kada se sumnja na hormonski poremećaj ili dijabetes, dok je kardiološka procena važna kod izraženih faktora rizika, poznate bolesti srca, bola u grudima ili slabe tolerancije napora.

Lekar će pitati kada je problem počeo, da li je nastao naglo ili postepeno, postoji li seksualna želja, kakve su erekcije tokom odnosa i samozadovoljavanja i da li su očuvane jutarnje erekcije. Razgovara se i o raspoloženju, snu, partnerskom odnosu, hroničnim bolestima, operacijama i lekovima.

Kod ED se obično mere krvni pritisak, telesna težina i obim struka, a prema potrebi obavlja pregled polnih organa i prostate. Od analiza se često proveravaju glikemija ili HbA1c, masnoće u krvi i jutarnji testosteron. TSH, prolaktin i drugi hormoni rade se kada simptomi ukazuju da su potrebni.

Testosteron se ne procenjuje na osnovu jednog slučajnog nalaza. Za dijagnozu manjka ovog hormona potrebni su odgovarajući simptomi i ponovljeno niske jutarnje vrednosti.

Dopler krvnih sudova penisa, ispitivanje noćnih erekcija i druga specijalistička testiranja nisu potrebni svakom muškarcu. Rade se kada osnovni pregled ne otkrije dovoljno, kada se sumnja na određeni telesni uzrok ili uobičajeno lečenje ne daje rezultat.

Kako se leče nizak libido i erektilna disfunkcija

Lečenje niskog libida

Kod niskog libida najvažnije je pronaći razlog zbog kojeg je želja oslabila. Ako je problem nastao posle uvođenja određenog leka, lekar može razmotriti promenu doze ili terapije. Lekove, naročito antidepresive, lekove za pritisak i hormone, ne treba prekidati na svoju ruku.

Lečenje može obuhvatiti regulisanje rada štitne žlezde, dijabetesa ili drugih hroničnih bolesti, poboljšanje sna, terapiju depresije i anksioznosti, rešavanje bola i rad na partnerskom odnosu.

Testosteron može pomoći muškarcima koji imaju simptome i potvrđen nedostatak ovog hormona. Nije univerzalni lek za umor, starenje ili slabiju želju. Terapija zahteva lekarski nadzor, a kod muškaraca koji planiraju potomstvo posebno je važno znati da testosteron može smanjiti proizvodnju spermatozoida.

Lečenje erektilne disfunkcije

Kod velikog broja muškaraca prvi izbor su lekovi kao što su sildenafil i tadalafil. Oni poboljšavaju odgovor krvnih sudova na seksualnu stimulaciju, ali ne stvaraju seksualnu želju i ne izazivaju automatsku erekciju. Da bi delovali, potrebni su uzbuđenje i stimulacija.

Neuspeh posle jedne tablete ne znači nužno da terapija ne deluje. Razlog može biti neodgovarajuća doza, pogrešno vreme uzimanja, težak obrok, nedovoljno čekanje ili izostanak seksualnog uzbuđenja.

Ovi lekovi ne smeju da se kombinuju sa nitratima koji se koriste za anginu pektoris, jer može doći do opasnog pada krvnog pritiska. Muškarci sa srčanim bolestima zato ne treba da kupuju preparate za potenciju bez razgovora sa lekarom.

Ako tablete nisu delotvorne ili nisu bezbedne, urolog može predložiti vakuumski uređaj, lokalnu terapiju, injekcije ili, kod težih slučajeva, operativno rešenje. Psihoseksualna terapija može se koristiti samostalno ili zajedno sa medicinskim lečenjem, naročito kada postoji strah od neuspeha.

Detaljne preporuke o proceni i lečenju dostupne su i u smernicama Evropskog udruženja urologa.

Kada ne treba odlagati pregled

Povremena slabija želja ili erekcija posle napornog dana ne mora biti znak bolesti. Pregled je ipak preporučljiv kada:

• problem traje nekoliko nedelja ili meseci i redovno se ponavlja;
• libido naglo nestane bez jasnog razloga;
• novonastala ED postane uporna;
• nestanu jutarnje i spontane erekcije;
• postoji bol tokom erekcije, odnosa ili ejakulacije;
• jave se izražen umor, depresivnost ili drugi mogući znaci hormonskog poremećaja;
• ED prati visok pritisak, dijabetes, gojaznost, pušenje ili povišen holesterol;
• teškoća stvara izraženu nelagodnost ili ozbiljno narušava partnerski odnos.

Zaključak

Nizak libido predstavlja smanjenu seksualnu želju, dok je erektilna disfunkcija teškoća sa postizanjem ili održavanjem erekcije. Muškarac može imati jedno od ova dva stanja, ali se ona mogu javiti i zajedno.

Samozadovoljavanje, jutarnje erekcije, godine i stanje prostate mogu dati korisne tragove, ali nijedan od tih podataka sam ne postavlja dijagnozu. Posebno ne treba zanemariti novu i upornu ED, jer ona ponekad može biti prvi vidljiv znak problema sa krvnim sudovima.

Oba problema mogu da se leče, ali ne istim putem. Kod ED se traži šta ometa erekciju i bira način da se ona poboljša. Kod niskog libida potrebno je otkriti zbog čega je seksualna želja oslabila. Tableta za erekciju može pomoći erekciji, ali ne može sama vratiti želju.