Vrtoglavica je simptom koji može biti izazvan lavirintitisom, naglim padom krvnog pritiska, hipoglikemijom, neurološkim oboljenjima poput Alchajmerove bolesti ili moždanog udara, ili čak neželjenim dejstvom lekova.
U zavisnosti od uzroka, vrtoglavica može biti intenzivna ili stalna, a često je praćena drugim simptomima, kao što su mučnina, povraćanje, nestabilnost, gubitak ravnoteže, gubitak sluha, zujanje u ušima, mentalna konfuzija ili nesvestica.
Važno je posavetovati se sa lekarom opšte prakse ako se epizode vrtoglavice ponavljaju, kako bi se utvrdio uzrok i započeo odgovarajući tretman. Ipak, ako je vrtoglavica izražena, dugotrajna (traje duže od 1 sata) ili udružena sa drugim simptomima, savetuje se odlazak u hitnu pomoć radi procene i lečenja.
Glavni uzroci vrtoglavica
Iako postoji nekoliko desetina uzroka vrtoglavica, nabrojaćemo one najčešće:
1. Lavirintitis
Lavirintitis je zapaljenje lavirinta u uhu, dela unutrašnjeg uha odgovornog za sluh i ravnotežu, i može izazvati vrtoglavicu i druge simptome kao što su nestabilnost, gubitak ravnoteže, gubitak sluha, mučnina ili opšta slabost.
Ovo oboljenje je češće kod starijih osoba, ali se može javiti u bilo kom životnom dobu i izazvano je respiratornim infekcijama (virusnim ili bakterijskim), dijabetesom, visokim krvnim pritiskom ili čak emocionalnim faktorima, kao što su stres, anksioznost ili depresija.
Šta uraditi
Potrebno je posavetovati se sa otorinolaringologom kako bi se potvrdila dijagnoza i započelo lečenje. Ono može uključivati lekove protiv vrtoglavice ili antiemetike koje propisuje lekar, a koji ublažavaju vrtoglavicu i mučninu, ili antibiotike u slučaju bakterijske infekcije.
Pored toga, preporučuje se izbegavanje stresa i smanjenje unosa kofeina, šećera i cigareta, jer ovi faktori mogu pogoršati napade vrtoglavice.
2. Benigna paroksizmalna poziciona vrtoglavica
Benigna paroksizmaalna poziciona vrtoglavica (BPPV) nastaje pomeranjem kristala kalcijum-karbonata u kanalima unutrašnjeg uha, što dovodi do vrtoglavice pri pomeranju glave ili okretanju u krevetu, ustajanju ili ležanju.
BPPV može biti izazvan povredom glave, lavirintitisom, Menijeovom bolešću, migrenom ili ranijom operacijom unutrašnjeg uha.
Šta uraditi
BPPV se leči kod otorinolaringologa primenom posebnih manevara za repozicioniranje kristala kalcijum-karbonata u unutrašnjem uhu. U nekim slučajevima, lekar može preporučiti i upotrebu lekova za ublažavanje simptoma, kao što su meklizin, ondasetron ili metoklopramid.
3. Menijeova bolest
Menijeova bolest je retko oboljenje uzrokovano nakupljanjem tečnosti u kanalima unutrašnjeg uha, što izaziva simptome kao što su vrtoglavica, česte epizode nestabilnosti, gubitak sluha ili zujanje u ušima.
Do nakupljanja tečnosti može doći usled anatomskih promena u uhu, alergija, virusnih infekcija, udaraca u glavu, čestih migrena ili preteranog odgovora imunog sistema.
Šta uraditi
Menijeovu bolest leči otorinolaringolog, koji može predložiti lekove za ublažavanje simptoma, fizioterapiju ili čak operaciju, u zavisnosti od ozbiljnosti slučaja.
4. Vestibularni neuritis
Vestibularni neuritis je virusna infekcija vestibularnog nerva, koji prenosi informacije o kretanju i ravnoteži od unutrašnjeg uha ka mozgu. Kada se ovaj nerv upali, može doći do intenzivne i konstantne vrtoglavice, gubitka ravnoteže, nestabilnosti, mučnine i povraćanja.
Šta uraditi
Lečenje vestibularnog neuritisa sprovodi otorinolaringolog, lekar opšte prakse ili neurolog, koji može prepisati lekove protiv vrtoglavice za ublažavanje simptoma, kao i antiemetike za mučninu i povraćanje ili fizioterapiju, ako je potrebno.
5. Migrena i vrtoglavica
Migrena je vrsta intenzivne, pulsirajuće glavobolje koja može izazvati epizode vrtoglavice, a obično se javlja uz druge simptome poput osetljivosti na svetlost, suzenja, prisustva fleka u vidnom polju ili mučnine.
Okidači migrene mogu biti hormonalne promene, stres, jaki mirisi, trepćuća svetla ili alergije na hranu.
Šta uraditi
Preporučuje se odmor u tihom, zamračenom okruženju, što može ublažiti migrenu i vrtoglavicu. Ako se migrene često ponavljaju, potrebno je posavetovati se sa neurologom kako bi se utvrdio uzrok i započelo lečenje lekovima, ukoliko je neophodno.
6. Anksioznost
Psihološke promene, poput depresije ili anksioznosti, mogu izazvati vrtoglavicu usled paničnih epizoda i promena u disanju. Ovo obično prati kratak dah, drhtavica i peckanje u ekstremitetima (šakama, stopalima, usnama), naročito tokom perioda pojačanog stresa.
Šta uraditi
Neophodno je lečiti anksioznost uz pomoć psihoterapije i, po potrebi, antidepresiva ili anksiolitika koje prepisuje psihijatar.
7. Trudnoća i vrtoglavice
Vrtoglavica je čest simptom na početku trudnoće usled normalnih hormonskih promena i pojačanog protoka krvi u telu trudnice. Takođe može biti uzrokovana dehidracijom, hipoglikemijom ili anemijom.
Šta uraditi
Preporučuje se redovna prenatalna nega kod ginekologa-akušera, uključujući povremena testiranja radi procene uzroka vrtoglavice. Ako se otkrije anemija, lekar može savetovati suplemente gvožđa i folne kiseline. Pored toga, važna je dovoljna hidratacija i praćenje nivoa šećera u krvi.
8. Nagli pad krvnog pritiska
Nagli pad pritiska, poznat kao ortostatska hipotenzija, može prouzrokovati vrtoglavicu, slabost, mentalnu konfuziju ili čak nesvesticu. Obično nastaje zbog brzih promena položaja (ustajanje iz kreveta ili stolice), ali može biti povezan i s trudnoćom, srčanim problemima ili upotrebom određenih lekova.
Šta uraditi
Lečenje zavisi od uzroka i može uključivati lijekove za srčana oboljenja ili prilagođavanje doza lekova koji snižavaju krvni pritisak, po savetu kardiologa, gerijatra ili lekara opšte prakse. Takođe se savetuje da se iz sedećeg ili ležećeg položaja ustaje postepeno, kako bi se sprečila vrtoglavica.
9. Neurološke bolesti
Neke neurološke bolesti, kao što su Parkinsonova bolest, moždani udar, tumor na mozgu ili Alchajmerova bolest, mogu dovesti do vrtoglavice i gubitka ravnoteže.Pored toga, povrede glave mogu prouzrokovati privremeno ili trajno oštećenje regija mozga zaduženih za ravnotežu, što dovodi do nestabilnosti i vrtoglavice.
Šta uraditi
Lečenje ovakvih stanja sprovodi neurolog, koji može propisati odgovarajuće lekove za svaku specifičnu bolest. Ukoliko se sumnja na moždani udar, potrebno je odmah otići u hitnu pomoć, jer je to urgentno stanje koje zahteva brzu terapiju.
10. Hipoglikemija
Hipoglikemija je ozbiljan pad nivoa glukoze u krvi, što izaziva simptome poput vrtoglavice, drhtavice, slabosti, hladnog znoja, blede kože, zamagljenog vida, ubrzanog rada srca, bola u grudima, anksioznosti, mentalne konfuzije, problema sa govorom ili pospanosti.
Obično se javlja kod osoba s dijabetesom koje koriste insulin ili druge lekove za regulaciju šećera, posebno ako preskoče obrok, unesu alkohol ili preteraju sa fizičkim naporom.
Šta uraditi
Preporučuje se konzumiranje manjih obroka na svakih 2 do 3 sata kako bi se sprečila hipoglikemija. Ako se simptomi pojave, trebalo bi uneti oko 15 g brzo apsorbujućih ugljenih hidrata (čaša prirodnog soka od pomorandže, gazirano piće sa šećerom, bombona ili čokolada). Takođe je važno redovno posećivati endokrinologa radi analiza nivoa glukoze i procene terapije.
11. Upotreba lekova
Korišćenje određenih lekova može izazvati vrtoglavicu kao neželjeni efekat, a najčešće je povezano sa lekovima kao što su diazepam, klonazepam, fenobarbital, fenitoin ili metoklopramid.
Neki medikamenti dovode i do snižavanja pritiska, poput diuretika, nitrata, metildope, klonidina, levodope ili amitriptilina, što takođe može rezultirati vrtoglavicom, posebno kod starijih osoba.
Šta uraditi
Preporučuje se razgovor sa lekarom koji je propisao terapiju, kako bi se procenile nuspojave. Ako je potrebno, lekar može prilagoditi dozu ili promeniti lek.
12. Anemija zbog nedostatka gvožđa
Anemija izazvana nedostatkom gvožđa dovodi do smanjene proizvodnje crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), koji su odgovorni za prenos kiseonika u tkiva. Ova pojava može izazvati vrtoglavicu, pospanost, preterani umor, bledilo ili kratak dah.
Šta uraditi
Lečenje sprovodi hematolog, a obično podrazumeva uzimanje suplemenata gvožđa i pojačan unos namirnica bogatih gvožđem, kao što su sočivo, peršun, pasulj i crveno meso.
Kada posetiti lekara zbog vrtoglavica
Važno je obratiti se lekaru opšte prakse ukoliko je vrtoglavica česta ili udružena sa drugim simptomima, na primer:
- Zamagljen vid
- Glavobolja ili pospanost
- Lupanje srca ili bol u grudima
- Hladan znoj ili bledilo
- Prekomerni umor
- Drhtavica
- Kratkoća daha
- Mučnina, povraćanje ili jaki grčevi
- Oticanje tela
Ako se vrtoglavica iznenada javi zajedno sa nekim od navedenih simptoma i ne poboljša se u roku od 20 minuta, odmah potražite pomoć u najbližoj bolnici ili hitnoj službi, kako bi lekar što pre utvrdio uzrok i započeo najadekvatniji tretman.
Novi komentari