Lordoza

Lordoza, kifoza i skolioza su najčešće deformacije kičme.  Lordoza obično utiče na donji deo leđa (javlja se u lumbalnom delu) i dovodi do povećane zakrivljenosti kičmenog stuba. Takođe može uticati na vrat i mogućnost da se pojave bolovi u vratu.

U ovom tekstu ćete naći odgovore šta je lordoza, kako se dijagnostikuje, prepoznaje, kako vežbe i fizikalna terapija mogu pomoći…

Sadržaj:

Uzroci | Vrste | Simptomi | Kod dece | Kod trudnica | Dijagnoza | Lečenje | Izgledi | Prevencija | Kada kod lekara

Šta je lordoza?

Većini ljudi je kičmeni stub malo zakrivljen u vratu, gornjem delu i donjem delu leđa. Ove krivine, koje stvaraju oblik kičme u obliku slova „S“, nazivaju se lordotske (vrat i donji deo) i kifotične (gornji deo leđa). One pomažu vašem telu da:

  • apsorbuje šok od kretanja
  • podrži težinu glave
  • poravnava glavu preko karlice
  • stabilizuje i održava celokupnu strukturu
  • fleksibilno se kreće i savija.

Dakle, postoji lordotska kriva ali i problem ako je savijena previše prema unutra. Za ovaj poremećaj se koristi izraz lordoza, a uglavnom utiče na donji deo leđa i vrat. To može dovesti do prekomernog pritiska na kičmu, uzrokujući bolno stanje i nelagodnost. Može uticati i na sposobnost kretanja – naročito ako je zakrivljenost velika i ako nije adekvatno lečena.

Tipovi deformiteta kičme

Lečenje lordoze zavisi od veličine zakrivljenosti (van fizioloških granica) i kako ste dobili lordozu. Ukoliko je zakrivljenost mala, verovatno možete da upravljate svojim stanjem fizikalnom terapijom i svakodnevnim vežbama, dok se za veću zakrivljenost svakako preporučuje poseta lekaru specijalisti.

Uobičajeni uzroci lordoze

Lordoza može uticati na ljude bilo koje starosne dobi. Određeni uslovi i faktori mogu povećati rizik od lordoze. Ovo uključuje:

  • Spondilolisteza: U pitanju je stanje kičmenog stuba u kojem jedan od donjih pršljenova klizi napred na donju kost. Obično se leči terapijom ili operacijom.
  • Ahondroplazija: Radi se o jednom od najčešćih uzroka patuljastog rasta
  • Osteoporoza: Osteoporoza je bolest kostiju koja uzrokuje gubitak gustine kostiju, što povećava rizik od preloma.
  • Osteosarkom: To je rak kostiju koji se tipično razvija u potkolenici blizu kolena, natkolenici u blizini kolena ili nadlaktici u blizini ramena.
  • Gojaznost: Gojaznost je danas epidemija gotovo svetskih razmera. Ovo stanje dovodi ljude u veći rizik od ozbiljnih bolesti, kao što su dijabetes tipa 2, visok krvni pritisak, bolesti srca i rak.

Koje su vrste lordoze?

S obzirom na vreme nastanka, lordoze mogu biti urođene ili stečene. S druge strane, u zavisnosti do mesta na kičmi gde se javljaju, možemo ih podeliti na dve vrste:

1. Lordoza u donjem delu leđa

Lordoza u donjem delu ili lumbalnoj regionu kičme je najčešći tip. Najlakši način za proveru ovog stanja je ležanje na leđima na ravnoj površini. Trebali biste biti u mogućnosti da gurnete ruku ispod donjeg dela leđa, sa malo slobodnog prostora.

Neko sa lordozom imaće veći prostor između leđa i površine. Ako imate ekstremnu zakrivljenost, videće se luk sličan slovu „C“ kad stojite. A sa strane će vam biti istaknuti stomak i zadnjica.

2. Cervikalna lordoza

U zdravoj kičmi, vaš vrat bi trebalo da izgleda kao vrlo široko slovo „C“, sa krivinom koja pokazuje prema zadnjem delu vrata. Cervikalna lordoza je kada vam se kičma u predelu vrata ne savije kako bi obično trebalo.

To može značiti:

  • Previše je zakrivljena.
  • Zakrivljenost ide u pogrešnom smeru, koja se naziva i obrnuta cervikalna lordoza.
  • Zakrivljenost se pomerila udesno.
  • Kriva se pomerila ulevo.

Koji su simptomi lordoze?

Najčešći simptom lordoze je bol mišića. Kada se lumbalna kičma abnormalno zakrivi, mišići se vuku u različitim pravcima, što dovodi do zatezanja ili grča. Ako imate cervikalnu lordozu, ovaj bol može se proširiti na vrat, ramena i gornji deo leđa. Takođe možete doživeti ograničeno kretanje vrata ili donjeg delu leđa.

Obavezno posetite lekara ako imate simptome, kao što su:

  • utrnulost i trnci
  • bolovi kao od peckanja slabim elektricitetom
  • slaba kontrola bešike
  • opšta slabost i poremećaj pravilnog držanja tela
  • poteškoće u održavanju kontrole mišića

To mogu biti znaci ozbiljnijeg stanja kao što je uklješteni živac.

Lordoza kod dece

Lordoza se često pojavljuje u detinjstvu bez ikakvog poznatog uzroka. Ovo se naziva benigna maloletnička lordoza. To se dešava zbog mišića oko kukova vašeg deteta koji su slabi ili previše zategnuti. Benigna maloletnička lordoza obično se ispravlja kako vaša deca odrastaju.

Lordoza takođe može biti znak iščašenja kuka, posebno ako je vaše dete imalo neku povredu od udarca ili pada. Lordotično loše držanje je takođe jedan od danas čestih uzroka koji se jednostvano leči i prevenira: promenom lordotičnog lošeg držanja tela!

Ostala stanja koja mogu izazvati lordozu kod dece su obično povezana sa nervnim sistemom i problemima mišića. Ovi uslovi su retki i uključuju:

  • cerebralna paraliza
  • mijelomeningokela, nasledno stanje kada se kičmena moždina drži kroz procep na leđima
  • mišićna distrofija, grupa naslednih poremećaja koji uzrokuju mišićnu slabost
  • spinalna mišićna atrofija, nasledno stanje koje uzrokuje nevoljne pokrete
  • artrogripoza, problem koji se javlja pri rođenju gde se zglobovi ne mogu kretati onoliko koliko je normalno

Lordoza kod trudnica

Mnoge trudnice osećaju bolove u leđima i imaju znake lordoze, isturenog stomaka i zadnjice. Ali, istraživanja pokazuju da je ovaj deformitet tokom trudnoće zapravo vaša kičma koja se prilagođava da poravna vaše težište.

Opšti bol u leđima može biti posledica izmenjenog krvotoka u vašem telu, a neprijatnost će najverovatnije nestati nakon porođaja.

Kako se dijagnostikuje lordoza?

Lekar će pregledati vašu medicinsku istoriju, obaviti fizički pregled i pitati o ostalim simptomima kako bi utvrdio da li imate lordozu. Tokom fizičkog pregleda, lekar će tražiti da se sagnete napred i u stranu. On proverava:

  • da li je zakrivljenost fleksibilna ili ne
  • vaš opseg pokreta
  • da li vam je lumbalna kičma poravnata
  • da li postoje neke abnormalnosti

Takođe može postavljati pitanja poput:

  • Kada ste primetili preteranu zakrivljenost u leđima?
  • Da li se kriva pogoršava?
  • Da li krivina menja oblik?
  • Gde osećate bol?

Nakon sužavanja mogućih uzroka, lekar će vas poslati na određena testiranja, uključujući rendgenske snimke kičme, kako bi se pogledao ugao vaše lordotske krive. Vaš lekar će utvrditi da li imate lordozu na osnovu ugla u poređenju sa drugim faktorima poput vaše visine, starosti i telesne mase.

Kako se leči lordoza

Većina ljudi sa lordozom ne zahteva medicinsko lečenje, osim ako to nije težak slučaj. Lečenje lordoze (a slično se leči i kifoza) zavisiće od veličine zakrivljenosti i prisustva drugih simptoma.

Opcije lečenja uključuju:

  • lekovi, za smanjenje bolova i otoka
  • svakodnevna fizikalna terapija, vežbe za lordozu (za jačanje mišića i opsega pokreta)
  • kineziterapija
  • gubitak težine, kako bi se pomoglo držanju tela
  • operacija, u težim slučajevima sa neurološkim problemima
  • dodaci ishrani kao što je vitamin D.

Šta se dešava ako se ne leči lordoza

Za većinu ljudi lordoza ne uzrokuje značajne zdravstvene probleme. Ali važno je održavati zdravu kičmu jer je kičma odgovorna za veći deo našeg kretanja i fleksibilnosti. Odsustvo lečenja lordoze može dovesti do dugotrajne nelagodnosti i povećanog rizika i problema gde su ugroženi:

  • kičma
  • bočni pojas
  • noge (naročito stopala)
  • unutrašnji organi

Kako sprečiti lordozu

Iako ne postoje smernice za sprečavanje lordoze, možete izvoditi neke vežbe da biste održali dobro držanje tela i zdravlje kičmenog stuba. Ove vežbe mogu biti:

  • sleganja ramenima
  • vratni nagibi
  • određene joga poze
  • podizanje nogu
  • nagib karlice na lopti za pilates
  • kiropraktika i kineziterapija

Dugotrajno stajanje takođe može promeniti krivinu kičme. Prema jednoj studiji sedenje značajno smanjuje promene u krivini donjeg dela leđa. Ako vam se čini da puno stojite, zbog posla ili navika, pokušajte da pravite pauze za sedenje. Odmorite noge i stopala.

Takođe obratite pažnju da vaša stolica ima dobru potporu za naslon. Lake vežbe u toku stajanja (rotacija u stranu glavom i sl.) će biti od pomoći.

Generalno, ako sumnjate na sklonost ka lordozi – konsultacije sa lekarem kao i fizikalna terapija (i vežbe za lordozu koje ćete na njoj naučiti) – mogu vam pomoći da ne dođe do pojave ovog stanja.

Kada kod lekara zbog lordoze

Ako se lordotska krivina sama ispravi kada se savijete napred (kriva je fleksibilna, držanje dobro), ne morate tražiti lečenje i ne treba vam nikakva terapija.

Ali ako se sagnete i lordotska krivina ostane (kriva nije fleksibilna), trebalo bi da potražite lekarsko mišljenje.

Takođe biste trebali potražiti lečenje ako imate bol koji ometa vaše svakodnevne zadatke. Veliki deo naše fleksibilnosti, pokretljivosti i svakodnevnih aktivnosti zavisi od zdravlja kičme. Vaš lekar će moći da pruži mogućnosti za upravljanje prekomernom zakrivljenosti. Lečenje lordoze sada može pomoći u sprečavanju komplikacija kasnije u životu, poput artritisa i hroničnih bolova u leđima. Fizikalna terapija i vežbe kao prva linija kontrolisanja bolesti su od velike koristi.