Pečurke (gljive)

Pečurke (gljive) se širom sveta jedu i koriste u medicinske svrhe hiljadama godina. Zbog svoje lekovitosti zaslužile su naziv “super hrana”, a zbog raznolikosti potrebno je dobro ih poznavati jer postoje određene opasnosti kod konzumiranja pojedinih vrsta.

SADRŽAJ TEKSTA:

  1. Šta su pečurke?
  2. Vrste jestivih gljiva
  3. Gljive u ishrani
  4. Praktične i ekološke blagodati pečuraka
  5. Zdravstvene prednosti pečuraka
  6. Potencijalni zdravstveni rizici zbog gljiva
  7. Uzgajanje pečuraka kao održivi izvor hrane
  8. Kako gajiti, nalaziti i koristiti pečurke
  9. Načini pripreme pečuraka

Malo istorije

Drevni Egipćani su gljive smatrali biljkama besmrtnosti i prepoznavali su ih kao poklon boga Ozirisa. Toliko su visoko cenili pečurke da su samo kraljevske porodice smele da ih konzumiraju, dok je običnim građanima bilo zabranjeno da ih diraju, a još manje da ih jedu.

Na osnovu detalja drevnih pećinskih slika, neki istoričari misle da je upotreba magičnih gljiva bila uobičajena i 9.000 godina pre nove ere među autohtonim stanovništvom severne Afrike.

Statue i umetnost za koje se smatra da predstavljaju pečurke pronađene su u ruševinama Maja i Asteka u Centralnoj Americi, što dokazuje njihov značaj u obe Amerike tokom mnogo hiljada godina.

Danas pečurkama raste popularnost širom sveta zbog hranljivih svojstava i raznolike upotrebe u kuhinji. Iako se godišnja potrošnja gljiva u zapadnim zemljama prosečno nešto veća od tri kilograma po osobi, tržište neprekidno raste i predviđa se da će u narednih nekoliko godina globalno rasti još brže.

Ali šta čini pečurke tako posebnim? Da li su dobre i za životnu sredinu? A šta je s otrovnim i psihodeličnim pečurkama? Kako ih izbeći i koje su mere opreza potrebne?

Šta su pečurke?

Pečurke se uglavnom nalaze u šumama i područjima s dosta vlage. Spadaju u saprofite (u pitanju je reč grčkog porekla, što znači „jede trule stvari“), nemaju hlorofil, pa im za rast ne treba sunčeva svetlost.

Saprofiti rastu u tresetu, na trupcima ili drveću i u zemljištu, a uspevaju i u vlažnom okruženju i izvlače hranljive sastojke iz mrtvih biljnih i životinjskih materija koje se raspadaju.

Iako se pečurke često svrstavaju u isti „koš“ s povrćem i drugim biljkama, ako posmatramo njihove osobine, one uopšte nisu biljke. Pečurke su gljive – kao kvasci i plesni. Gljive imaju svoje carstvo, baš kao što je slučaj s biljkama i životinjama.

Između carstva biljaka i carstva gljiva postoje dve velike razlike. Biljke same proizvode hranu fotosintezom, dok gljive hranu uzimaju spolja, baš kao što to čine životinje.

Takođe, biljni ćelijski zidovi su sačinjeni od celuloze, za razliku od hitina, koji čini ćelijske zidove gljivica (i, što je zanimljivo, egzoskelete insekata i krljušt riba).

Dakle, sledeći put kada uključite pečurke u neki ukusni vege gulaš, razmislite o tome kako se pripadnici dvaju različita carstva tako dobro slažu i cenite sve što nam daje priroda.

Ono što nazivamo pečurkom zapravo predstavlja plodište neke vrste gljiva. Sastoji se od tri dela: stabljike, kapice i listića sa sporama. Važan deo pečurke je micelijum, koji se sastoji od mnogo hifa (končaste strukture pečuraka). Ovu masu nitastih grana pečurke koriste za razgradnju obližnjeg biljnog materijala kako bi izvukle hranljive materije. Micelijum može živeti mnogo godina, komunicirajući s drugim biljkama i doprinoseći rodu pečuraka.

Micelijum može biti mali i kompaktan ili se može prostirati pod zemljom na hiljadama hektara, a da pečurke povremeno “iskaču” iz zemlje, pojedinačno ili u grozdovima. Smatra se da je najveći organizam na svetu mreža micelijuma koji pripada pečurci čiji je zvanični naziv Armillaria ostoiae. Ova pečurka je poznatija kao medena gljiva i pronađena je u Nacionalnoj šumi Malher, u Oregonu (SAD). Кolika veličina je u pitanju? Micelijska mreža ove gljive pokriva dva kvadratna kilometra i stara je oko 8.650 godina.

Pečurke (gljive) u šumi

Vrste jestivih gljiva

Postoji približno 14.000 različitih vrsta gljiva, što uključuje jestive, nejestive, otrovne i psihoaktivne. Od 300 jestivih vrsta, 30 je pripitomljeno, a 10 se obično uzgaja za potrošače. Najčešće jestive pečurke su:

  • Šampinjoni
  • Braon šampinjoni
  • Bukovača
  • Šitake
  • Portobelo (prestareli braon šampinjoni)
  • Enoki
  • Lisičarka
  • Vrganj
  • Smrčak
  • Tartufi…

Mnogo njih ste verovatno videli u radnji ili ste možda imali prilike da ih probate u restoranu, a možda ste za neke tek sad saznali.

Gljive u ishrani

Pečurka je jedna od namirnica koja ima dosta hranljivih materija. Zapravo, koju god jestivu vrstu da odaberete, vrlo je zdrava i unećete brojne antioksidanse, vitamine i minerale u svoj organizam.

Jedna šolja (oko 100 grama) narezane bele pečurke ima sledeće hranljive vrednosti:

  • Кalorije: 28
  • Proteini: 4 grama
  • Ukupni ugljeni hidrati: 4,4 grama
  • Dijetalna vlakna: 2 grama
  • Ukupni šećer: 0 grama
  • Ukupna masnoća: 0,4 grama
  • Riboflavin: 29% dnevne vrednosti (DV)
  • Niacin: 22% DV
  • Pantotenska kiselina: 16% DV
  • Folat: 5% DV
  • Tiamin: 7% DV
  • Selen: 21% DV
  • Bakar: 16% DV
  • Кalijum: 12% DV
  • Fosfor: 11% DV
  • Cink: 4% DV
  • Mangan: 3% DV
  • Magnezijum: 3% DV
  • Gvožđe: 2% DV

Pečurke i ljudi imaju jednu zanimljivu zajedničku osobinu. Naime, mi nismo jedini pametan organizam koji stvara vitamin D u direktnom kontaktu sa sunčevom svetlošću. Isto to mogu činiti i pečurke, pa jedna porcija pečuraka sadrži približno 23 IU vitamina D.

To pečurke čini jedinim izvorom vitamina koji ne možemo naći u životinjskim namirnicama. Doduše, 23 IU vitamina D samo je oko 6% vaše dnevne vrednosti, pa iako je vitamin D u pečurkama naizgled koristan, verovatno vam je bolje da se osunčate ili razmislite o suplementu, osim ako nemate baš veliki apetit da pojedete 4 kilograma pečuraka dnevno.

Pečurke su takođe bogat izvor antioksidanasa, koji se suprotstavljaju štetnim efektima slobodnih radikala.

Određene vrste pečuraka proučavane su zbog svog lekovitog dejstva, uključujući jačanje imunološke odbrane, podršku zdravlja mozga, regulisanje nivoa šećera u krvi i poboljšanje tokom fizičke aktivnosti.

Sada ćemo zaroniti dublje u njihov niz prednosti.

Zdravstvene prednosti pečuraka

Pečurke su bogat izvor jedinjenja i složenih supstanci s antimikrobnim, antivirusnim, antitumorskim, antialergijskim, imunomodulirajućim, antiinflamatornim, antiaterogenim (protiv stvaranja masnih naslaga u arterijama – ateroskleroza), hipoglikemijskim i hepatoprotektivnim (dobrim za jetru) dejstvom.

Neke od najbolje istraženih zdravstvenih dobrobiti uključivanja gljiva u vašu ishranu nalaze se u nastavku.

Pečurke (gljive) - braon šampinjoni

Dobre su za imunološki sistem

U studiji iz 2011. godine koju su vodili istraživači s Univerziteta u Floridi učesnicima koji su jeli porciju šitake od četiri grama svaki dan četiri nedelje bolje su funkcionisale gama/delta T-ćelije i smanjili su se inflamatorni proteini. Istraživači su zaključili da redovna konzumacija gljiva može poboljšati imuni sistem, a istovremeno smanjiti prekomernu upalu.

Vegani i vegetarijanci su isključeni iz studije, kao i ljudi koji su jeli najmanje sedam porcija voća i povrća dnevno, pod pretpostavkom da su verovatno već imali moćan imunološki sistem.

Dakle, studija nam nije rekla koliko biste poboljšanja mogli očekivati ako dodate šitake već biljnoj ishrani.

Znamo da su pečurke takođe bogat izvor jedinjenja zvanih beta glukani, koja aktiviraju leukocite (bele krvne ćelije) da se bore protiv stranih supstanci i bolesti.

Usporavaju starenje

Pečurke su bogate antioksidansima, jedinjenjima koja se bore protiv slobodnih radikala i oksidativnog stresa. Ova dva faktora su odgovorna za oštećenje ćelija od bolesti poput raka, koronarnih bolesti, Alchajmerove bolesti i demencije.

Studija koju je sproveo Državni institut Pensilvanije 2017. godine otkrila je da su pečurke posebno bogate dvama antioksidansima, ergotioneinom i glutationom. A neke vrste ih sadrže više od drugih. Iako je istraživanje preliminarno, vrganji su izgleda najbolji izvor ova dva antioksidansa.

Još jedna dobra vest je da termička obrada ne utiče na nivoe ergotioneina i glutationa.

Za sve ljubitelje istorije i etimologije sledi jedna zanimljivost. Ergotionein je dobio ime po gljivici od koje je prvi put prečišćen 1909. godine. Reč je o ergotu. Ova otrovna gljiva je možda delimično odgovorna za mnoštvo psiholoških ispada koja su se desila na čuvenim suđenjima vešticama u Salemu krajem 17. veka.

Naučnici pretpostavljaju da je plesniva rogoznica rasla na raži koja je zasađena neposredno pre hladne zime i obrana nakon vlažnog proleća. Oni koji su jeli hleb od žita verovatno su imali grčeve i halucinacije i… videli sve i svašta pa i veštice! Jednom kad je žita ponestalo, suđenja su brzo prestala.

Deluju antikancerogeno

Istraživači s Univerziteta zapadne Australije u Pertu sproveli su istraživanje na 2.000 Kineskinja, od kojih je otprilike polovina bolovala od raka dojke. Naučnici su kontrolisali njihove prehrambene navike i izdvojili druge promenljive koje doprinose raku, kao što su prekomerna težina, nedostatak vežbanja i pušenje. Otkrili su da su one žene koje su svakodnevno konzumirale najmanje jednu pečurku imale 64% manje šanse da obole od raka dojke. U studiji su sušene pečurke imale nešto manje efekta, te su smanjivale rizik približno za polovinu.

Druga istraživanja su otkrila da je prah šampinjona uspeo da značajno smanji nivo specifičnog antigena ili PSA za prostate kod muškaraca koji su se prethodno lečili od karcinoma prostate. To može ukazivati na potencijalnu preventivnu primenu za smanjenje rizika od ponovnog nastanka raka prostate.

Štite mozak

U studiji na životinjama iz 2016. godine objavljenoj u „Međunarodnom časopisu za molekularne nauke” istraživači su ispitivali efekte na mozak gljive pod nazivom lavlja griva. Otkrili su da su se nekim vrlo nesrećnim miševima s hemijski izazvanom Alchajmerovom bolešću, kada su im davali ekstrakt lavlje grive, smanjili slobodni radikali, blokiralo se prekomerno opterećenje kalcijumom, poboljšala se izdržljivost i smanjilo se vreme bekstva u testu vodenog lavirinta.

Lavlja griva je takođe bila u fokusu studije na životinjama iz 2017. godine, u kojoj su istraživači otkrili da dodaci zdravim miševima pojačavaju funkciju neurona i poboljšavaju memoriju prepoznavanja.

I u studiji iz 2018. godine objavljenoj u „Bihevioralnoj neurologiji” istraživači su otkrili da lavlja griva unapređuje zdravlje mozga, indukujući faktor rasta nerva. Ovo može poboljšati ishod nakon ishemijskog moždanog udara (onog uzrokovanog blokadom koja sprečava krv da dospe u mozak), Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti i depresije ako se ove pečurke redovno koriste u ishrani.

Dobre su za srce

Pečurke su bogate amino-kiselinom ergotionein, koja se povezuje s manjim rizikom od srčanih bolesti.

U studiji iz 2019. godine objavljenoj u časopisu BMJ istraživači su pogledali analize krvi 3.236 učesnika tokom 21 godine i otkrili da su viši nivoi ergotioneina povezani s manjim rizikom za dijagnozu srčanih bolesti, a potom i smrtnost. Pored toga, istraživači su otkrili da se veći nivo ergotioneina verovatno može održati ako se jede hrana bogata ovom amino-kiselinom. Upravo su pečurke bogate njome.

Druga istraživanja su pokazala da gljiva hrastova sjajnica (Ganoderma lingzhi) svojim antioksidansima štiti kardiovaskularni sistem.

Dobre su za creva i probavni sistem

Istraživanja pokazuju da pečurke deluju kao prebiotik – obezbeđujući hranu za probiotike – i mogu pomoći u stimulisanju zdrave ravnoteže i rasta vaše crevne mikrobiote. Oni poboljšavaju i regulišu mikrobiom, koji je ključan za celokupno zdravlje.

Studije su otkrile da mikrobiota creva ima značajnu ulogu u regulisanju bolesti poput bezalkoholne masne bolesti jetre, pneumokokne upale pluća, probavnih problema, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, a možda čak i neurodegenerativnih bolesti.

Priprema pečuraka

Podstiču rast kose

Utvrđeno je da neke sorte pečuraka pospešuju zdrav rast dlake iz folikula. Na primer, pečurke čage se u Mongoliji obično koriste kao šampon za negu kose. U potrazi za naučnom potvrdom ove tradicionalne mongolske prakse, istraživači su sproveli studiju 2019. godine i objavili je u „Journal of Natural Medicines”. Otkrili su da su čage zaista učinkovite za zdravu kosu.

Takođe, podstiču ćelije folikula dlake u petrijevki, čineći više za ćelije od lekova za rast kose koji su odobreni.

Ipak, još uvek nije dovoljno dokazano da su pečurke toliko učinkovite i da ćete zahvaljujući njima dobiti bujnu kosu.

Praktične i ekološke blagodati pečuraka

Ne samo što su pečurke odlične za vaše zdravlje nego se ispostavilo da su dobre i za životnu sredinu. Кao glavni organizmi koji recikliraju u prirodi, gljive su spretne u pretvaranju trule vegetacije u nešto novo. One imaju i mnogo drugih trikova u svojim stabljikama!

Pečurke imaju simbiotski ili uzajamni odnos s drugim biljkama.

Gljive koje sinergijski deluju s biljkama nazivaju se mikorize. Evo kako to funkcioniše: gljive kolonizuju korenje biljke domaćina, pomažući mu da apsorbuje više hranljivih sastojaka i vode. Zauzvrat, biljka snabdeva gljive ugljenim hidratima dobijenim fotosintezom. Takođe, oba organizma su tako zaštićena od patogena.

Pečurke su ključne za proces razgradnje

Pečurke se prirodno recikliraju. Omogućavaju dodavanje hranljivih sastojaka u zemlju i vodu kako bi ih druge biljke mogle koristiti za rast i razmnožavanje.

Uzgajanje pečuraka kao održivi izvor hrane

Mnoge sorte pečuraka i dalje se beru divlje i prodaju malim restoranima i pijacama.

Pečurke takođe mogu pomoći u borbi protiv krčenja šuma. Kao što se vidi u Tanzaniji, program pod nazivom „Farma Afrika” podučava farmere da uzgajaju i prodaju bukovače umesto da uzgajaju useve i životinje zbog kojih je potrebno sečenje šuma.

Postoje i komercijalno uzgajane pečurke i farme pečuraka. Mnoge komercijalne farme pečuraka prodaju kompost od pečuraka, koji farmeri i baštovani mogu ponovo koristiti uzgajajući manje zahtevne useve. Ovaj kompost se takođe može koristiti za zagrtanje oko višegodišnjih biljaka, drveća i grmlja.

Važno je napomenuti da pečurke stvaraju obilje hrane uz relativno malo vode i energije, ako ih poredimo s mnogim drugim usevima.

Pečurke mogu pomoći u čišćenju nakon izlivanja nafte i toksičnih hemikalija.

Pečurke su visokoupijajuće, zamršene i inteligentne (aktivno i odgovarajuće reaguju na svoje okruženje, čak i kada se susreću s novim situacijama). Neki istraživači gljiva, poput Pola Stametsa, veruju da bi pečurke mogle pomoći u rešavanju brojnih ljudskih problema.

Iako su potrebna dodatna istraživanja, neke od ovih ideja uključuju upotrebu pečuraka za razgradnju petrohemikalija ili apsorpciju zračenja zagađenog tla i vode ili za čišćenje industrijskog oticanja, kao i filtriranje toksina i rešavanje endokrinih poremećaja.

Prestižni naučni časopis „Nature” objavio je 2007. godine da se čini da neke gljive uništavaju zračenje koje još uvek dolazi iz nuklearne elektrane u Černobilju dvadesetak godina nakon katastrofalne nesreće 1985. godine.

Da li je sigurno jesti pečurke koje su upile ulje, olovo, zračenje ili druge zagađivače? Verovatno ne. Njihova sposobnost bioakumulacije toksina može biti odličan način čišćenja tla, ali i dalje ih treba pravilno odložiti. Dobra vest je da većina pečuraka za ljudsku upotrebu ne raste na kontaminiranom tlu.

I, zapravo, pečurke su na listi Clean 15 radne grupe za zaštitu životne sredine jer uglavnom nisu zagađene značajnim količinama pesticida.

Potencijalni zdravstveni rizici zbog gljiva

Iako postoje hiljade vrsta pečuraka, od kojih su mnoge pospešuju zdravlje, postoji nekoliko važnih napomena koje morate imati na umu ako razmišljate da uvrstite pečurke u svoju ishranu.

Nisu sve pečurke jestive

Mnoge divlje vrste pečuraka su otrovne. Dakle, pre nego što krenete u potragu za pečurkama u divljini, uverite se da znate koje je vrste sigurno jesti.

Otrovne pečurke mogu izazvati širok spektar simptoma, od blagih želudačnih tegoba do smrti. Jedna od najcenjenijih i najukusnijih sorti divljih gljiva, lisičarka, ima narandžastu nijansu sličnu otrovnoj bragari (Omphalotus olearius), jedina razlika je što bragara svetli noću.

Dakle, ako niste stručnjak za gljive, najbolje je koristiti one koje možete naći u prodavnici ili na pijaci.

Psilocibin

Psihodelične pečurke sadrže jedinjenje prirodnog porekla zvano psilocibin, koje im daje „magične“ efekte. To se može opisati kao indukovanje izmenjenog stanja svesti. Čak i u malim dozama, „magične” pečurke mogu promeniti vašu percepciju čula i delovati halucinogeno.

Psilocibin se vezuje za serotoninski receptor u vašem mozgu, nazvan 5-HT2C, koji je odgovoran za oslobađanje neurotransmitera povezanih s maštom, pamćenjem, percepcijom, kognicijom, anksioznošću i apetitom.

Takođe, reguliše i moždani sistem poznat kao Mreža podrazumevanog režima (DMN), koji je u osnovi način koji konstantno stvara misli i koji vam govori ko ste i šta vam je važno. Kada DMN utihne, možete drugačije poimati svet, manje ste usredsređeni na ono što je dobro za vas. Mnogi ljudi su objasnili da se tada osećaju neku povezanost, ali i začuđenost.

Pečurke (gljive)

Psilocibin je kontrolisana supstanca i nezakonit je u većem broju zapadnih zemalja iako ga kliničari i istraživači sve više koriste terapeutski za lečenje anksioznosti i depresije. Studija iz 2020. godine objavljena u „Journal of American Medical Association” (JAMA) otkrila je da je psilocibin već s prvom dozom smanjio depresiju, a poboljšanja su bila još značajnija tokom osam nedelja studije.

Dr Metju Džonson, vanredni profesor psihijatrije i studija ponašanja na Univerzitetu „Džon Hopkins” u Merilendu, godinama proučava efekte psilocibina. Savetuje ljude da na svoju ruku ne započinju lečenje pečurkama koje sadrže psilocibin. Međutim, kaže i da lek ima potencijalne koristi za razne ljude.

Na primer, Džonson je sproveo studiju koristeći psilocibin kako bi pomogao ljudima da prestanu da puše. Studija je bila mala, imala je samo 15 učesnika, ali je stopa uspešnosti bila velika. Gotovo 80% učesnika nije pušilo šest meseci nakon završetka studije. Dve i po godine kasnije 60% i dalje nije pušilo.

Pečurke nose mali rizik od bolesti koje se prenose hranom

Komercijalno proizvedene pečurke povezane su s nekoliko dokumentovanih slučajeva izbijanja bolesti koje se prenose hranom, a čiji su izazivači patogeni.

Stafilokoknim pečurkama iz Kine 1989. godine otrovale su se 102 osobe. U jedan restoran su 2003. godine dospele pečurke zaražene salmonelom zbog nepravilnog čuvanja (verovatno su došle u kontakt sa sirovim mesom).

A početkom 2020. godine bakterija Listeria monocitogenes pojavila se u više država i od nje je obolelo 36 ljudi. Bakterija se nalazila u pečurkama enoki, koje se često koriste u istočnoazijskim jelima.

Dakle, iako pečurke mogu izazvati neku bolest koja se prenosi hranom, takvi slučajevi su uglavnom sporadični.

Sirove pečurke mogu sadržati toksine

Izgleda da određene sirove jestive pečurke, uključujući popularne sorte imaju jedinjenje prirodnog porekla zvano agaritin, koje može imati toksične ili čak potencijalno kancerogene efekte. Agaritin se uništava na toploti, pa je uvek dobro termički obraditi pečurke i ne koristiti ih sirove.

Neki ljudi mogu biti alergični na pečurke

Iako su retke, alergije na pečurke su moguće, posebno među ljudima koji imaju alergiju na plesni. Ako jedete pečurke i imate probavne tegobe, ovo bi mogao biti potencijalni znak alergije na pečurke.

Ako mislite da imate alergiju na pečurke, trebalo bi da to proverite kod svog lekara.

Beli šampinjoni

Kako gajiti, nalaziti i koristiti pečurke

Ako ste zainteresovani za samostalno uzgajanje pečuraka, možete razmisliti o opremi za uzgajanje pečuraka. Dizajnirana je da vam olakša i uzgajanje pečuraka kod kuće, čak i u zatvorenom. Sve što vam treba je prozor s prigušenom svetlošću, pošto pečurke vole mračna i slabo osvetljena mesta, i bočica kojom ćete ih prskati, pošto vole vlagu.

Ako ih ipak nećete gajiti sami, pečurke možete nabaviti na većini mesta gde kupujete druge proizvode, kao što su prodavnice ili pijace. Mogu se naći sveže, smrznute, sušene i ponekad konzervirane, mada ove poslednje ponekad sadrže konzervanse koje bi trebalo izbegavati. Kada birate sveže pečurke koje ćete poneti kući, pripazite na njihov miris i teksturu. Previše vlage može izazvati kvarenje pečuraka i u frižideru ih je najbolje čuvati u papirnim (ne plastičnim) kesama kako bi malo „disale“.

Кad gljive odnesete kući, vreme je da proverite kako ih sve možete koristiti i koji vam se način pripreme najviše sviđa. Narezane pečurke možete dodati u pomfrit. Mogu zameniti i meso u  takosima i vege-burgerima zbog mesnate teksture i zemljanog ukusa, a seckane ili isečene pečurke možete dodati jelima s testeninama i pitama.

Krupnije sorte, poput portobela, možete peći i na roštilju umesto pljeskavica, puneći ih svojim omiljenim dodacima. Uklonite stabljike s manjih pečuraka, napunite ih slanim sastojcima i pecite. Takođe, možete uživati u jednostavnom sortiranju korišćenju pečuraka kao prilog uz ostalo povrće.

Pečurke (gljive) i recepti za njihovu pripremu

Bez obzira na to da li pečurke koristite kao ukusni preliv za obrok, istaknuti sastojak čilija ili kao sočan, bogat „odrezak“, zasigurno će prijati vašem nepcu dok istovremeno unapređuju vaše zdravlje. U nastavku predstavljamo tri načina njihove pripreme. Ako ste novi u spremanju pečuraka, možete početi samo s jednim načinom. Ili, ako želite da se upustite u avanturu, isprobajte sva tri! Osetićete magične ukuse, jedinstvene teksture, znajući da ste uneli zdravu namirnicu u svoj organizam.

Tanir sa pripremljenim pečurkama

Preliv od pečuraka

Pečurke šitake su cenjene zbog svog bogatog, slanog ukusa i mogućnosti da se koriste umesto mesa. Mogu zameniti i slaninu. Pečene u dimljenoj marinadi, šitake imaju pun ukus, ali ne i posledice koje možemo imati zbog obične slanine. Pospite ovaj ukusni i hranljivi preliv po salatama, žitaricama, tofuu ili pitama.

Čili od pečuraka

Pečurke kremini su toliko svestrane. Кoristite ih u vege-pljeskavicama, pomfritu ili u ovom čiliju od pečuraka, koji će se sigurno svideti svima koji probaju. Uprkos tome što je za ovo jelo potrebno dosta namirnica, prilično je jednostavno i zaista vredi uložiti vreme i trud da ga pripremite.

Portobelo sa sočnim ananasom i lukom

Pečurke portobelo često zamenjuju tradicionalni odrezak i opravdanih razloga. Imaju specifičan ukus i bogatu teksturu. Uparite portobelo s ananasom i lukom i pripremite se za rapsodiju ukusa. Još jedna zanimljivost: pečurke portobelo su dobar izvor selena, kalijuma i bakra – ključnih minerala za dobro zdravlje.

Ura za neverovatne pečurke!

Pečurke su impresivni organizmi. Izuzetno su snažne i nude mnogo zdravih materija i za ljude i za životnu sredinu.

Pošto se mogu spremiti na mnogo načina, odličan su izbor za sve koji vole da eksperimentišu u kuhinji, ali i one koji su tome manje vični.

Dokle god vodite računa gde i od koga nabavljate pečurke, uživaćete u njihovim blagodatima i nećete imati bojazni od nekakvih neželjenih posledica zbog njihove konzumacije.