Svake godine 25. novembra obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i devojčicama. Ovo je važan datum koji podseća na jedan od najvećih izazova sa kojima se naše društvo suočava.
Nasilje nad ženama i devojčicama je, nažalost, jedna od najrasprostranjenijih povreda ljudskih prava u svetu. Globalno, procenjuje se da je oko 736 miliona žena, skoro jedna od tri, barem jednom u životu bila izložena fizičkom i/ili seksualnom nasilju od partnera, nasilju od strane osobe koja nije partner, ili obema vrstama nasilja.
Ovaj problem se intenzivira u različitim okruženjima, uključujući radno mesto i online prostor, a pogoršan je i posle pandemije, kao i zbog ratnih konflikata i klimatskih promena.
Gde je rešenje?
Rešenje leži u snažnim odgovorima, uključujući investicije u prevenciju. Međutim, alarmantno je to što podaci o tome koliko države ulažu u borbu protiv nasilja nad ženama i devojčicama ostaju oskudni. Na primer, prosečno samo 5% vladine pomoći je usmereno na borbu protiv ovog problema, a manje od 0,2% na njegovu prevenciju.
Potrebno je više ulaganja u ženske organizacije, bolje zakonodavstvo, procesuiranje počinilaca, više usluga za preživele i obuku za policijske službenike.
Kampanja za 2023. godinu „Investirajte u prevenciju nasilja nad ženama i devojčicama“ poziva građane da pokažu koliko im je stalo do okončanja nasilja nad ženama i devojčicama i poziva vlade širom sveta da pokažu kako ulažu u prevenciju rodno zasnovanog nasilja. Pridružite se globalnom pokretu sa sloganom #NoExcuse, pozivajući na hitna ulaganja u prevenciju nasilja nad ženama i devojčicama.
Budite glas za žrtve i za udruženja i pokrete koji se bore za prava žena. Svi možemo nešto učiniti da osnažimo žrtve i sprečimo i smanjimo rodno zasnovano nasilje. Koristite društvene mreže UN Women i postanite aktivista.
Zašto moramo eliminisati nasilje nad ženama
Nasilje nad ženama i devojčicama (eng.: VAWG) ostaje uglavnom neprijavljeno zbog nekažnjivosti, tišine, stigme i srama koji ga okružuju.
Generalno, manifestuje se u fizičkim, seksualnim i psihološkim oblicima, uključujući:
- nasilje od strane partnera (fizičko nasilje, psihološko zlostavljanje, bračno silovanje, femicid);
- seksualno nasilje i uznemiravanje (silovanje, prisilni seksualni akti, neželjeni seksualni napadi, seksualno zlostavljanje dece, prisilni brakovi, ulično uznemiravanje, proganjanje, cyber-uznemiravanje);
- trgovina ljudima (ropstvo, seksualno iskorišćavanje);
- žensko genitalno sakaćenje; i
- dečji brakovi.
Da bismo dodatno pojasnili, Deklaracija o eliminaciji nasilja nad ženama koju je izdala Generalna skupština UN 1993. godine definiše nasilje nad ženama kao „svaki čin rodno zasnovanog nasilja koji rezultira, ili je verovatno da će rezultirati, fizičkim, seksualnim ili psihološkim povredama ili patnjama žena, uključujući pretnje takvim činovima, prinudu ili proizvoljno lišavanje slobode, bilo da se događa u javnom ili privatnom životu.“
Negativne psihološke, seksualne i reproduktivne posledice nasilja nad ženama i devojčicama utiču na žene u svim fazama njihovog života. Na primer, ranije postavljene obrazovne prepreke ne predstavljaju samo primarnu prepreku univerzalnom školovanju i pravu na obrazovanje devojčica; kasnije su takođe krive za ograničavanje pristupa visokom obrazovanju, pa čak i za ograničene mogućnosti za žene na tržištu rada.
Iako se rodno zasnovano nasilje može dogoditi bilo kome, bilo gde, neke žene i devojčice su posebno ranjive – na primer, mlade devojčice i starije žene, žene koje se identifikuju kao lezbejke, biseksualne, transrodne, migranti i izbeglice, autohtone žene i etničke manjine, ili žene i devojčice koje žive sa HIV-om i invaliditetom i one koje žive u područjima zahvaćenih humanitarnim krizama.
Nasilje nad ženama i dalje predstavlja prepreku postizanju jednakosti, razvoju, miru, kao i ostvarenju ljudskih prava žena i devojčica. Sve u svemu, obećanje Ciljeva održivog razvoja (SDG) – da niko ne bude zapostavljen – ne može se ispuniti bez okončanja nasilja nad ženama i devojčicama.
novi komentari