Spondiloza: simptomi, uzroci, dijagnostika i lečenje

Spondiloza je degenerativni proces koji izaziva promene na kičmi a može se pogoršavati u procesu čovekovog starenja. Može uticati na bilo koji region kičme. U ovom tekstu ćemo razmotriti sledeća pitanja i teme:

Šta je spondiloza?    |    Osteofiti     |    Simptomi     |    Faktori rizika     |    Dijagnoza     |    Neoperativni tretmani    |    Opcije hirurgije     |    Komplementarni i alternativni tretmani     |    Promene životnog stila 

Uvod

Tehnički, spondiloza je oblik artritisa – tačnije kičmena artroza (osteoartritis je najčešći tip artritisa). Obično o artritisu razmišljamo kao o nečemu što pogađa ruke i kolena, ali i i kičma, kosti i zglobovi takođe mogu biti ugroženi. Pacijenti obično prijavljuju svoje prve simptome između 20. i 50. godine života.

Više od 80% ljudi starijih od 40 godina ima „dokaze“ o ovom stanju na rendgenskim snimcima.

Spondiloza lumbalnog ili donjeg dela leđa posebno je česta kod ljudi starijih od 40 godina. Prema istraživanjima, osteoartritis kičme može pogoditi čak 75%  osoba starijih od 60 godina.

Niko (osim male dece) ne želi da stari, ali ovaj proces je ipak neumitan. Ipak, ako starite, ne morate da pustite da vam bolest uništi kvalitet života a pogotovo bolovi.

Evo svega što treba da znate o ovoj bolesti: njeni uzroci i simptomi, način na koji se dijagnostikuje i, možda najvažnije, kako se može kontrolisati ali i sprečiti.

Šta je spondiloza?

Spondiloza opisuje opštu degeneraciju kičme koja se može javiti u zglobovima, diskovima i kostima kičme u procesu starenja.

„Artritis“ je krovni izraz za više od 100 stanja koja uzrokuju bolne zglobove, a u slučaju ove bolesti, kičma je puna zglobova koji mogu biti pogođeni. Osteoartritis – što je spondiloza – najčešći je tip.

Zglob treba da se kreću glatko. Zglobna hrskavica koja obavija krajeve kostiju u zglobu, omogućava upravo ovo glatko kretanje i pomaže u sprečavanju bolnih i štetnih dodira ili trenja kost o kost. Osteoartritis je postepeno nestajanje ove hrskavice. Poznat je i pod nazivom habanje, jer je to proces koji se prirodno dešava tokom celog života usled pokreta zglobova.

Vaša kičma je stub napravljen od 33 kosti koje se nazivaju pršljenovi. Okrugli jastučići poznatiji kao diskovi smešteni su između većine pršljenova, što štiti kičmu, čini je fleksibilnom i amortizuje njene pokret. A unutar ovog stuba pršljenova leži kičmena moždina. Pršljenovi su povezani fasetnim zglobovima, i oni su na „udaru“ spondiloze.

Spondiloza je česta pojava, ali obično nema tešku simptomatologiju. Mnogi ljudi ne osećaju bol, mada kod manjeg broja može biti i poprilično bolna. Većini pacijenata sa osteoartritisom kičme neće biti potrebna operacija. Međutim, u pitanju je degenerativno stanje koje se može pogoršavati sa starenjem i može uticati na bilo koji region kičme, uključujući:

• Cervikalni – vrat
• Torakalni – gornji, srednji deo leđa
• Lumbalni – donji deo leđa
• Lumbosakralni – donji deo leđa / krsta

Kako spondiloza utiče na diskove i uzrokuje stvaranje osteofita?

Da bi se bolje razumeli spondilozu, potrebno je upoznamo njene simptome.

Međupršljenski diskovi služe kao amortizer između pršljenova (da ne dolazi do njihovog dodirivanja i trenja) a funkciju obavljaju zadržavanjem određene količine tečnosti. Tokom starenja, diskovi počinju da se suše i, kao rezultat toga, mogu izgubiti sposobnost apsorpcije udara, prenoseći više opterećenja na pršljenove, što ponekad rezultira stvaranjem osteofita. Naša tela reaguju na stres formiranjem nove kosti u pokušaju da stabilizuju segment.

Aksijalni prikaz kompresije kičmenog živca

Osteofiti mogu pritisnuti koren kičmenog nerva i izazvati upale i bol.

Kičmeni osteoartritis takođe pogađa fasetne zglobove pršljenova – zbog čega je poznat i kao  sindrom fasetnog zgloba, artritis fasetnog zgloba ili fasetna bolest. Degenerativna stanja diska mogu doprineti svemu tome. Što više diskovi između pršljenova postaju tanji, vrši se veći pritisak na fasetne zglobove, što dovodi do većeg trenja i, posledično, oštećenja hrskavice. Naravno, javljaju se i bolovi.

U fasetnim zglobovima, baš poput kolena ili kuka, površina hrskavice se raspada, uzrokujući trenje kosti jedna o drugu, što može da formira osteofite ili poveća zglob (hipertrofija) u pokušaju da zadrži stabilnost sistema.

Koji su simptomi spondiloze?

Iako spondiloza može da zahvati zglobove bilo gde duž kičme, češće se javlja u vratu i donjem delu leđa. Vrat je podložan jer podržava težinu glave u širokom opsegu pokreta.

Donji deo leđa je ugrožen jer upravlja i raspoređuje većinu telesne težine i s tim povezane strukturne stresove. Više od  80% ljudi starijih od 40 godina u zapadnim zemljama može da ima lumbalnu spondilozu mada je većina asimptomatska (nema simptome i ne oseća bol).

Iako mnogi sa tim bolestima doživljavaju različite nivoe nelagodnosti, dobra vest je da spondiloza ne izaziva uvek bol. Kada ova bolest rezultira bolom, ne dolazi do njegovog zračenja u druge delove, ali može uticati na obim pokreta. Ako spondiloza napreduje do tačke gde dolazi do sabijanja živaca na vratu ili donjem delu leđa, to će verovatno rezultirati utrnućem ili slabošću u rukama i nogama.

Uobičajeni simptomi mogu da uključuju:

• Ukočenost, posebno nakon perioda neaktivnosti ili odmora, kao što je buđenje nakon npr. popodnevne dremke.
• Mogu se razviti parestezije (paresthesia) ili abnormalne senzacije – poput utrnulosti ili peckanja.
• Ograničenje pokreta u pogođenim zglobovima.
• Bol može nastati zbog ispupčenog ili herniranog diska (diskus hernija) koji udara ili pritiska kičmeni. Živci priklješteni u vratu mogu izazvati širenje bolova u vratu u rame, ruku i šaku. Slično tome, ako je zahvaćen donji deo leđa, pacijent može da oseti bolove u zadnjici i išijas, vrstu bolova u nogama u vezi sa nervima.
• Iako nije toliko uobičajena, spondiloza može uticati na izravnavalje luka kičme, što može otežati uspravan stajanje.

Faktori rizika za razvoj spondiloze

Iako je spondiloza često povezana sa starenjem, određene genetske predispozicije i povrede mogu povećati rizik od razvoja osteoartritisa kičme. Uz normalno habanje i specifične autoimune pokretače, u mnogim slučajevima uzrok ove bolesti ostaje nepoznat.

Najčešći faktori rizika su:

• Starost
• Prekomerna težina ili gojaznost
• Sedeći način života sa malo ili nimalo vežbanja
• Pušenje

Određena stanja poput dijabetesa, gihta, psorijaze, tuberkuloze, sindroma iritabilnog creva (IBS) i Lajmske bolesti.

Tu je i prekomerna upotreba kičme, težak fizički rad i ponavljanje profesionalnih trauma.

Kako lekari dijagnostikuju spondilozu?

Da bi dijagnostikovao kičmeni osteoartritis, lekar će izvršiti fizički i neurološki pregled i pažljivo pogledati pacijentovu kičmu i obim pokreta kada se savija napred, unazad i u stranu. Lekar će zabeležiti oblik kičme, uključujući abnormalne krivine, i palpirati (prepipati) kičmu da bi otkrio osetljive tačke, zatezanje mišića, grčeve, kvrge ili mesta upale.

Lekar će proceniti nivo vašeg bola, zajedno sa ostalim simptomima kao što su slabost ili parestezije, i verovatno vas poslati na RTG snimanje da bi otkrio osteofite ili gubitak visine diska, što može biti znak degenerativne bolesti diska.

Vaš lekar može takođe da zatraži CT (kompjuterizovana tomografija) ili MRI (magnetna rezonanca) da bi se videle i identifikovale degenerativne promene i abnormalnosti u mekim tkivima kičme. U zavisnosti od vaših simptoma, mogu vam biti predložene i druge dijagnostičke metode.

Koje su uobičajene neoperativne mogućnosti lečenja spondiloze?

Spondiloza se leči širim terapijskim pristupom, koji se bavi višeslojnom prirodom bolesti. Fizikalna terapija je krucijalna u većini slučajeva i pomaže u zaštiti i jačanju osetljivih područja kičme. Komplementarni i alternativni tretmani poput masaže i akupunkture takođe se mogu koristiti kao deo holističkog (celovitog) pristupa lečenju.

Opšti cilj neoperativnog tretmana je poboljšanje snage i koordinacije mišića koji okružuju kičmu kako bi mogli da deluju kao pouzdan nosač leđa i vrata. Srećom, većina pacijenata povoljno reaguje na nehirurške tretmane poput antiinflamatornih lekova, fizikalne terapije i injekcija.

• Analgetici ili lekovi protiv bolova,  protivupalni lekovi i mišićni relaksanti su uobičajeni medicinski tretmani prve linije. U težim ili tvrdokornijim slučajevima mogu se koristiti niske doze opijata i jači analgetici.
• Terapija injekcijama smatra se lečenjem „srednjeg nivoa“, jer je invazivnija od ostalih terapija. Nervne blokade i steroidne injekcije samo su neke od tipova injekcija koje se koriste za lečenje kičmenog bola – ali se između davanja mora praviti pauza od par meseci.
• Radiofrekventna ablacija (uklanjanje) živaca koji inervišu (prenose signale) bolne i artritične zglobove kičme (obično fasetni zglobovi) može pružiti ublažavanje bola tri do šest meseci zaustavljanjem nerava da prenose signale bola u mozak.
• Fizikalna terapija može uključivati korišćenje hladnih i toplih obloga, masažu i ultrazvuk.
• Pokreti istezanja i zagrevanja (kako se tolerišu) pomažu u pripremi tela za aktivnije vežbanje.
• Vežbe za jačanje mogu pomoći u poboljšanju fleksibilnosti kičme, povećanju snage i izdržljivosti.
• Aerobni napor niskog intenziteta poboljšava ukupnu cirkulaciju, mišićni tonus u mirovanju (što dovodi do boljeg držanja tela) i smanjuje upalu.
• Gubitak kilograma može pomoći u smanjenju bolova.
• Poboljšanje i održavanje dobrog držanja može takođe biti od pomoći u sprečavanju pojave simptoma bolesti.

Koje su uobičajene hirurške opcije za spondilozu?

Ako vam je dijagnostikovana spondiloza, želimo da znate da je operacija kičme retko potrebna za lečenje osteoartritisa koji se razvija na vratu ili leđima. Međutim, u nekim slučajevima simptomi spondiloze mogu se progresivno pogoršavati do te mere da terapije prve linije i tretmani  srednjeg intenziteta ne pružaju adekvatno ublažavanje bola ili simptoma.

Uobičajeni razlozi za operaciju uključuju kompresiju (pritiskanje) nerva ili kičmene moždine, koja, ako postane ozbiljna, može dovesti do značajne slabosti i utrnulosti ruku ili nogu. U nekim od ovih slučajeva može se preporučiti operacija leđa ili vrata.

Hirurgija spondiloze ima dve glavne komponente – uklanjanje onoga što uzrokuje bol i „spajanje kičme“ radi upravljanja pokretima – a poznate su kao operacija dekompresije i stabilizacije.

Ako postoji mehanička nestabilnost ili neusklađenost usled degenerativnih promena, možda će biti potrebna operacija. Cilj hirurgije je uklanjanje pritiska na nerve ili kičmenu moždinu, što se može postići na više načina, ali najčešće se vrši uklanjanjenjem osteofita ili herniranih diskova.

Neke od najčešćih hirurških intervencija za spondilozu uključuju:

• Dekompresijske operacije – za uklanjanje osteofita ( foraminotomija ), hernija diskova (discektomia) ili dela pršljena (facetektomia)
• Stabilizaciona hirurgija – poput kičmene fuzije za stabilizaciju vertebralnih segmenata pomoću koštanog grafa i drugih implanta.

Kod nekih pacijenata zamena diska može biti dobra opcija, posebno ako je potrebno izbegavanje fuzije.

Dekompresija i fuzija se često rade istovremeno. Ako se razmatra hirurški procedura, vaš lekar će razmotriti mnogo različitih faktora, poput vašeg ukupnog zdravlja, da bi procenio da li ste dobar kandidat za operaciju i odlučio o najboljoj vrsti operacije za vašu situaciju.

Neke od dopunskih i alternativnih opcija lečenja spondiloze

Iako generalno nedostaju velike kliničke studije koje bi podržale njihovu efikasnost, mnogi komplementarni i alternativni tretmani efikasno su korišćeni za ublažavanje bolova povezanih sa spondilozom i degenerativnim stanjima kičme. Neki od ovih tretmana uključuju hiropraktičku manipulaciju (kiropraktika), masažnu terapiju, hipnoterapiju, krioterapiju i psihološke intervencije poput kognitivno-bihejvioralne terapije i biofidbeka.

Noviji tretmani uključuju injekcije plazme bogate trombocitima (PRP), injekcije matičnih ćelija i lasersku endoskopsku operaciju anuloplastike. Međutim, ovi načini lečenja su još u toku procenjivanja pre nego što se usvoje za široku upotrebu. Oni takođe obično nisu pokriveni osiguranjem, što znači da pacijent plaća sve troškove lečenja koji znaju da budu pozamašni.

Akupunktura je jedna od najsigurnijih mogućnosti lečenja svih koji pate od spondiloze. Iako visokokvalitetna klinička ispitivanja nisu definitivno pokazala korist, obilni anegdotski izveštaji i serije slučajeva pokazali su pozitivne kliničke ishode, što s obzirom na njegov profil niskog rizika, čini intervenciju vrednu razmatranja kao deo šireg pristupa lečenju degenerativnih promena kičme. Potencijalni terapijski mehanizmi uključuju modulaciju lokalnog krvotoka i modulaciju endogenih opioidnih i analgetičkih mehanizama u telu.

Koje promene u načinu života mogu da pomognu u sprečavanju spondiloze?

Osteoartritis, spondiloza i omekšavanje kostiju dešavaju nam se svima u procesu starenja ali ako smo aktivni i vodimo zdrav životni stil, to može usporiti njihovo napredovanje ili učiniti ih manje neprijatnim. Verovatno znate šta treba da radite jer ste pročitali milion puta, ali ćemo reći ponovo: jedite uravnoteženo i redovno se bavite fizičkom aktivnošću da biste održali zdravu težinu. Postoje čvrsti podaci koji potkrepljuju činjenicu da antiinflamatorna dijeta može smanjiti bol.

Smanjenje emocionalnog i fizičkog stresa pažnjom i  različitim strategijama ključno je za ublažavanje ili sprečavanje bolesti. A pušenje? Prestanite obavezno.

Konačno, trebate da budete pažljivi. Deo toga je aktivan pristup prema planu lečenja. Ako ne radite mnogo na tome i samo gledate kako se vaše stanje pogoršava, platićete fizički i emocionalni danak, što može ubrzati vašu bolest. U pitanju je povratna veza: Leđa vas bole, osećate se loše, osećate se stresno i depresivno, leđa vas više bole, i tako dalje, i tako dalje, i tako dalje.

Srećom, važi i obrnuto. Kada preuzmete kontrolu nad svojim lečenjem i počnete da uklanjate deo vašeg bola – ili proaktivno isključujete neefikasne strategije lečenja i isprobate nove terapije – vaše telo i vaš um imaju pozitivni signal i time imate više fizičkih i mentalnih resursa za oporavak, tako da su vam leđa bolje, a vi se osećate manje pod stresom i sa više nade.