Cervikalna spondiloza

Ovaj tekst je namenjen ljudima kojima je dijagnostikovana cervikalna spondiloza (vratna spondiloza) kao uzrok bolova u vratu. U pitanju je svojevrsno „trošenje“ pršljenova i diskova vratnog dela kičme, normalan je deo starenja i obično ne izaziva simptome kod većine ljudi.

Međutim, vratna spondiloza ponekad uzrokuje bolove u vratu. Simptomi obično imaju trend pogoršanja i smirivanja.

Tretmani uključuju pokretanje vrata, vežbe za vrat i lekove protiv bolova. U težim slučajevima, degeneracija može prouzrokovati iritaciju ili pritisak na kičmene korene ili kičmenu moždinu. To može izazvati simptome u rukama ili nogama (detaljno u nastavku). U težim slučajevima operacija može biti jedina opcija.

U ovom članku saznaćete više detalja o ovoj bolesti i razloge nastanka.

Sadržaj:

Cervikalna spondiloza - vratni deo kičme

Vrat

Zadnji deo vrata uključuje vratni deo kičme i mišiće i ligamente koji je okružuju i podržavaju.

Vratnu kičmu čini sedam kostiju koje se nazivaju pršljenovi. Prva dva se malo razlikuju od ostalih, jer pričvršćuju kičmu za lobanju i omogućavaju okretanje glave s jedne na drugu stranu.

Donjih pet vratnih pršljenova su otprilike cilindričnog oblika – pomalo nalik malim limenkama – sa koštanim izbočinama.

Stranice pršljenova povezane su malim zglobovima tzv. fasetnim zglobovima. Između svakog pršljena nalazi se „disk“. Diskovi su napravljeni od žilavog vlaknastog spoljnog sloja i mekšeg želatinastog unutrašnjeg dela. Diskovi deluju kao amortizeri i omogućavaju kičmi da bude fleksibilna.

Jaki ligamenti su prikačeni za susedne pršljene kako bi pružili dodatnu podršku i snagu. Različiti mišići su pričvršćeni za kičmu i omogućavaju joj da se savija i kreće u različitim smerovima.

Кičmena moždina, koja sadrži nervna vlakna bitna za prenos poruka u i iz mozga, zaštićena je kičmom. Živci kičmene moždine izlaze između pršljenova na vratu da bi prenosili poruke iz i na vrat i ruke.

Veliki krvni sud nazvan kičmena arterija takođe prolazi duž pršljenova da bi distribuirao krv u zadnji deo mozga.

Cervikalna spondiloza - Pršljen

Šta je cervikalna spondiloza?

Vratna spondiloza je starosna degeneracija (‘habanje’) kostiju (pršljenova) i diskova na vratu. U određenoj meri svi razvijamo određenu degeneraciju pršljenova i diskova kako postajemo stariji. Ovaj proces obično počinje negde nakon oko 30-te godine života.

Jedna od karakteristika degeneracije je da se na ivicama pršljenova često razvijaju male, grube površine kosti nazvane osteofiti. Takođe, tokom mnogih godina diskovi postaju tanji. Ova degeneracija je normalan proces starenja koji se može uporediti sa „borama na kičmi“.

Kod mnogih ljudi degeneracija ne uzrokuje nikakve simptome. Na primer, rutinski rendgen vrata će pokazati postojanje osteofita i stanjivanje diska kod mnogo ljudi koji nemaju nikakve simptome.

Međutim, kod nekih osoba dolazi do promena gde ove degenerativne promene mogu iritirati ili pritisnuti obližnje mišiće, ligamente ili živce. Dakle, vratna spondiloza često ne stvara probleme, ali može biti uzrok bolova u vratu, posebno kod starijih ljudi.

Кoji su simptomi cervikalne spondiloze?

Ako se simptomi razviju, mogu se kretati od blagih do teških. Simptomi su uglavnom

  • Bol koji se širi na ramena i dno lobanje. Bol može pogoršati pokret vrata.
  • Bol se ponekad širi niz ruku i/ili prste. Ovo je uzrokovano iritacijom nerva  kičmene moždine na vratu.
  • Bol s vremena na vreme ima tendenciju da se pojačave i nestaje. Može će se pogoršati nakon neuobičajenog pokreta vrata ili ako istegnete vratni mišić ili ligament.
  • Upala se često razvija bez očiglednog razloga. Neki ljudi razvijaju hronični (uporni) bol.
  • Prisutna je određena ukočenost vrata, naročito nakon noćnog odmora.
  • Može se pojaviti glavobolja. Glavobolje često počinju na potiljku neposredno iznad vrata i kreću se preko vrha glave do čela.
  • Možete da osećate „iglice“ na delu ruke ili šake. Ovaj simptom je uzrokovan iritacijom kičmenog nerva kada napušta koštano (kičmeno) područje. Međutim, recite lekaru ako u delu šake ili ruke razvijete gubitak osećaja (utrnulost) ili slabost. Ovi simptomi sugerišu da postoji veći pritisak na nerv. Ovo se naziva „cervikalna radikulopatija“.
  • Ređe se pojavljuje nespretnost pri korišćenju šake, problemi sa hodanjem ili problemi sa funkcijom bešike. Ovi simptomi se javljaju kada pritisak na istrošenu kost (pršljen) ili disk ošteti kičmenu moždinu. Ovo se naziva „cervikalna mijelopatija“. Opet, važno je prijaviti ove simptome lekaru.

Napomena: O cervikalnoj radikulopatiji i cervikalnoj mijelopatiji govori se u nastavku teksta. Sledeći odeljak se odnosi na cervikalnu spondilozu bez radikulopatije ili mijelopatije.

Kako se tretira cervikalna spondiloza bez radikulopatije ili mijelopatije?

Vežbajte vrat i budite aktivni

Nastojte da vam vrat bude što je moguće slobodan i aktivan. Tokom pojave bolova može doći do potrebe za odmorom i fiksiranjem vrata u jednom položaju na dan-dva.

Međutim, čim se bolno stanje smiri,  počnite sa laganim vežbama vrata. Ne bi trebalo da dopustite da se ukoči tj. da mu se značajno smanji pokretljivost. Postepeno pokušavajte da povećate opseg pokreta vrata. Svakih nekoliko sati lagano pomerite vrat u svakom smeru. Uradite to nekoliko puta dnevno.

Кoliko je to moguće, nastavite sa normalnim aktivnostima. Nećete oštetiti vrat pomerajući ga.

Cervikalna spondiloza: Lekovi

Lekovi protiv bolova su često korisni.

  • Paracetamol je često dovoljan. Za odraslu osobu to su dve tablete od 500 mg, četiri puta dnevno.
  • Protivupalna sredstva protiv bolova. Neki smatraju da ovi lekovi deluju bolje od paracetamola. Mogu se koristiti samostalno ili u kombinaciji sa paracetamolom. Uključuju ibuprofen koji možete kupiti u apotekama ili nabaviti na recept. Druge vrste kao što su diklofenak ili naproksen se izdaju na recept. Neki ljudi sa čirima na želucu, astmom, visokim krvnim pritiskom, otkazivanjem bubrega ili srčanom insuficijencijom možda neće moći da uzimaju antiinflamatorne lekove protiv bolova.
  • Jači analgetik, kao što je kodein je opcija ako antiinflamatorni lekovi ne odgovaraju ili ne pomažu. Kodein se često uzima pored paracetamola. Zatvor je česta nuspojava kodeina. Da biste sprečili zatvor, pijte dosta tečnosti i jedite hranu bogatu vlaknima.
  • Triciklični antidepresivi u malim dozama, kao što je amitriptilin, ponekad se koriste za uporne (hronične) bolove u vratu. Doza amitriptilina koja se koristi protiv bolova je 10-30 mg uveče.
    U većim dozama, triciklični antidepresivi se koriste za lečenje depresije. Međutim, utvrđeno je da pri nižim dozama pomažu u ublažavanju određenih vrsta bolova, uključujući bol u vratu.

Cervikalna spondiloza i fizioterapija

Ako se simptomi ne povuku tokom desetak daba, možda ćete biti upućeni fizioterapeutu da vam pomogne u ublažavanju bolova i da vam da savet o određenim vežbama za vrat.

Fizioterapeut može savetovati razne tretmane koji uključuju istezanje, topla i hladna pakovanja, ručne manipulacije itd. Vrednost svakog od spomenutih tretmana nije potvrđena, a rezultati istraživačkih studija o njihovom dejstvu su često protivurečni.

Međutim, ono što je često najkorisnije je savet koji fizioterapeut može dati u vezi vežbi za vrat koje treba raditi kod kuće. Česta situacija je i da lekar savetuje o lekovima protiv bolova ali i laganim vežbama za vrat.

Ostali tretmani

Neki drugi tretmani koji se mogu savetovati uključuju:

  • Dobra postura (držanje) je od pomoći. Proverite da vaš položaj sedenja na poslu ili za računarom nije loš (to jest, ne sa glavom savijenom napred i sa savijenim leđima). Sedite uspravno. Joga i pilates poboljšavaju držanje vrata; međutim, njihova vrednost u lečenju bolova u vratu nije potvrđena.
  • Čvrst jastuk za podupiranje pomaže nekim ljudima kada spavaju. Pokušajte da ne koristite više od jednog jastuka.

Lečenje se može duže trajati a obavezno se obratite lekaru:

  • Ako se bol pogoršava.
  • Ako se razviju drugi simptomi kao što su gubitak osećaja (utrnulost), slabost ili uporne trnjenje u delu ruke ili šake, kao što je prethodno opisano.
  • Ako se pojave problemi sa hodanjem ili mokrenjem. Ovi simptomi sugerišu da se cervikalna mijelopatija može razvijati kao komplikacija cervikalne spondiloze.
  • Ako se kod okretanja glave ili savijanja vrata pojave vrtoglavica ili zamračenja. To može nagovestiti da su kičmene arterije koje snabdevaju mozak pritisnute zbog degenerativnih promena u kičmi.

Ako bol postane hroničan, mogu se isprobati i druge tehnike za ublažavanje bolova. Na primer, možete biti upućeni na kliniku za bol i možda će vam biti ponuđen program za upravljanje bolom koji će vam pomoći da kontrolišete svoj bol i živite sa njim.

Hronični bol u vratu takođe je ponekad povezan sa anksioznošću i depresijom, što zahteva posebno lečenje.

Cervikalna radikulopatija i cervikalna mijelopatija

Cervikalna spondiloza je starosna degeneracija (‘habanje’) kostiju (pršljenova) i diskova na vratu. Može napredovati i izazvati cervikalnu radikulopatiju ili cervikalnu mijelopatiju (opisano u nastavku). Ipak, ovo se na sreću ne dešava u većini slučajeva.

Međutim, jako je korisno biti svestan simptoma koji sugerišu da može doći do razvoja ovih stanja, posebno jer se neki od njih mogu sporo razvijati. Posetite lekara ako sumnjate da razvijate cervikalnu radikulopatiju ili cervikalnu mijelopatiju.

Cervikalna radikulopatija

Do cervikalne radikulopatije dolazi kada se koren nerva pritisne ili ošteti dok izlazi iz kičmene moždine u predelu vrata. Iako postoje i drugi uzroci radikulopatije, cervikalna spondiloza je čest uzrok.

Degenerativne promene na zglobovima oko pršljenova i stvaranje osteofita stvaraju područja suženja koja mogu pritiskati nerv.

Drugi uzrok je prolaps diska. To se ponekad naziva i „iskliznuće diska“, iako disk zapravo ne klizi. Ono što se dešava je da se deo unutrašnjeg mekšeg dela diska ispupči (prolapsira) zbog slabosti u spoljnom tvrđem delu diska. Ovo pritiska nerv dok on prolazi između pršljenova.

Simptomi radikulopatije

Pored bolova u vratu, simptomi radikulopatije uključuju gubitak osećaja (utrnulost), trnce, bol i slabost u delovima ruke ili šake koje snabdeva nerv. Ovi drugi simptomi zapravo mogu biti glavni simptomi, a ne bol u vratu.

Mogu da postoje bolovi koji „udaraju“ u ruku. Simptomi su obično gori kod jedne ruke, ali mogu uticati na obe. Bol može biti dovoljno jak da ometa san. Obično su pogođeni donji vratni pršljenovi, što uzrokuje simptome u rukama. Međutim, ako su zahvaćeni gornji pršljeni, bol i utrnulost javljaju se na zadnjem delu i na strani glave.

Vaš lekar može posumnjati na radikulopatiju ako opisane simptome. Lekarski pregled može pokazati promene senzacija, snage i tetivnih refleksa na delovima ruke koju kontroliše zahvaćeni nerv. Tada ćete biti upućeni specijalisti na dalja ispitivanja. To može uključivati MRI pregled koje će pokazati da li su pritisnuti nervni koreni.

Lečenje će zavisiti od jačine pritiska i oštećenja. U mnogim slučajevima simptomi se vremenom smiruju.

Kurs fizioterapije ili okovratnik koji se koristi u propisanom periodu može vam pomoći. Međutim, u nekim situacijama može se preporučiti operacija koja ima za cilj ublažavanje pritiska na nerv. Zavisno od uzroka, ovo može uključivati operaciju diska ili samog pršljena.

Cervikalna mijelopatija

Cervikalna mijelopatija se dešava kada postoji pritisak ili oštećenje same kičmene moždine. Opet, cervikalna spondiloza je čest uzrok ovog stanja, jer degenerativne promene na pršljenu mogu suziti kanal kroz koji prolazi kičmena moždina.

Prolaps cervikalnog diska takođe može prouzrokovati mijelopatiju ako je prolaps u centralnom kanalu pršljena. To se može dogoditi iznenada ili se razviti tokom određenog vremenskog perioda. Postoje razni drugi retki uzroci cervikalne mijelopatije. Na primer, tumor ili infekcija koja pogađa ovaj deo kičmene moždine.

Kako se kičmena moždina sastoji od grupa nervnih vlakana koja prenose poruke u mozak iz ostatka tela, pritisak na ove živce u predelu vrata može proizvesti simptome iz nekoliko delova tela.

Simptomi cervikalne mijelopatije mogu uključivati:

  • Teškoće sa hodanjem. Na primer, noge se mogu osećati ukočeno i nespretno.
  • Promene u osećaju ruku. Na primer, možda će vam biti teško da osetite i prepoznate predmete na uobičajeni način i možda će vam se pojaviti tendencija da vam ispadaju stvari iz ruku.
  • Problemi sa bešikom. Može doći do problema sa pražnjenjem bešike ili inkontinencijom.

Lekarski pregled može pokazati promene osećaja, snage i refleksa na nogama i rukama. Verovatno ćete biti upućeni specijalistu na dalje testove, obično MRI skeniranje. Ovo će pokazati kako cervikalna spondiloza utiče na kičmenu moždinu i da li će hirurška intervencija pomoći za ublažavanje pritiska.