Otkriveno kako jajna ćelija „hvata“ spermatozoide

U proboju koji bi u budućnosti mogao značajno da pomogne parovima koji ne mogu da dobiju bebu, naučnici su razotkrili tačan mehanizam kojim jajna ćelija „hvata“ spermatozoide i započinje proces oplodnje.

Internacionalni tim istraživača uspešno je identifikovao specifičnu vrstu molekula šećera koji omotač jajne ćelije bukvalno čine posebno „lepljivim“. Ti molekuli pomažu da se spermatozoidi i jajna ćelija uspešno međusobno „drže“. Na studiji su radili naučnici sa renomiranih univerziteta iz Engleske, SAD, Hong Konga i sa Tajvana, a rezultati su objavljeni u stručnom časopisu Science.

Iako se radi o zaista ozbiljnom saznanju, stručnjaci kažu da su za kliničke tretmane, koji bi proistekli iz ovog istraživanja, potrebne još godine rada. Ipak, oktriće otvara nove mogućnosti za razumevanje problema neplodnosti.

Naučnici su već imali saznanja o tome kako spermatozoidi prepoznaju jajnu ćeliju. Naime, proteini na glavi spermatozoida traže odgovarajuću seriju specifičnih šećera na omotaču jajne ćelije. Kada dođe do poklapanja, spermatozoid se „zalepi“ na jajnu ćeliju i „isporučuje“ joj DNK, čime je oplodnja završena. U novoj studiji, naučnici su, koristeći veoma osetljivu tehnologiju snimanja, otkrili koji molekuli najčešće započinju proces vezivanja.

Nakon eksperimenata sa nizom sintetičkih šećera, oni su utvrdili da jedan lanac molekula šećera, poznat kao SLeX, posebno dobro „hvata“ spermatozoide. Izazov u ovom istraživanju bila je činjenica da su ljudske jajne ćelije veoma male, pa je bilo teško raditi sa njima. Naučnici će sada svoju energiju posvetiti otkrivanju specifičnih proteina na glavi spermatozoida, koji mu omogućavaju da efikasnije prepozna jajnu ćeliju.

Detalji otkriveni na ovom projektu popunjavaju veliki prazan prostor u našem znanju, tvrdi Ana Del sa Kraljevskog koledža u Londonu, jedan od istraživača na studiji. Ona se nada da će otkriće pomoći mnogim parovima koji imaju problema da dobiju bebu.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da, na globalnom nivou, neki oblik steriliteta pogađa čak 15 odsto parova u reproduktivnom dobu. Nemogućnost začeća može imati širok spektar uzročnika, od bolesti, preko infekcija i genetskih poremećaja, do psihičkih faktora i stresa. Mnoge uzroke moderna nauka još uvek ne može da objasni.