Vegetarijanska ishrana (ili dijeta) je sve popularnija, naročito tokom poslednjih nekoliko godina.
Ljudi ovaj način prehrane – naglašavajući važnost biljne hrane u odnosu na životinjske proizvode – često smatraju delom tzv. „biljnog pokreta“.
Postoji mnogo razloga zbog kojih sve više ljudi bira vegetarijansku ishranu a postoji i nekoliko varijacija kako pristupiti ovom načinu ishrane.
Ovaj članak daje pregled 6 varijacija vegetarijanske ishrane, uključujući hranu koju treba uključiti i onu drugu – za izbegavanje.
Takođe istražuje nekoliko uobičajenih razloga zbog kojih ljudi biraju ovaj stil ishrane.
Zašto je vegetarijanska ishrana izbor za mnoge?
Tri su glavna razloga zbog kojih bi neko mogao da odluči da sledi neku varijaciju vegetarijanske ili biljne ishrane. To se odnosi na lično i javno zdravlje, životnu sredinu i životinje uzgajane za hranu.
Studije su otkrile da životinjski proizvodi, posebno oni proizvedeni u velikim „pogonima“ (teško je reći gazdinstvima jer su zaista u pitanju tovilišta gde životinje imaju ekstremno ograničen prostor radi što bržeg rasta), verovatno sadrže neželjene supstance, poput antibiotika.
Istraživanja sugerišu da upotreba antibiotika u stočnoj hrani može dovesti do razvoja bakterija otpornih na antibiotike kod ljudi.
Istraživanje je takođe pokazalo individualne zdravstvene koristi dobro planirane, nutricionistički adekvatne vegetarijanske ishrane.
Takva ishrana može pomoći gubitak težine i smanjiti rizik od gojaznosti i hroničnih bolesti poput dijabetesa tipa 2, bolesti srca (smanjuje visok holesterol) i raka.
Ekološki gledano, mnogi ljudi odlučuju da ne podrže industrijalizovani uzgoj životinja zbog negativnog uticaja na tlo, vodu i vazduh.
Na primer, stajsko đubrivo i hranljive materije mogu kontaminirati podzemne vode. Ovo može da se probije do reka i doprinese velikom zagađenju vodotokova.
Dalje, industrijski pogoni za uzgoj i životinje koje se tamo drže stvaraju gasove sa efektom staklene bašte, uključujući metan, azot-oksid i ugljen-dioksid. A ovi gasovi doprinose globalnim klimatskim promenama.
Neki ljudi biraju vegetarijansku ishranu kao način da podrže dobrobit životinja i usklade se sa svojom ličnom etikom. Velika uzgajališta smeštaju veliki broj životinja u nezdravim uslovima i budući da im je vek kratak – ne vode previše računa o njihovoj kakvoj-takvoj dobrobiti.
Ljudi takođe imaju etičku zabrinutost zbog mlečne industrije, uključujući „otimanje“ mleka kravama koje su se tek otelile i odvajanje od teladi ubrzo nakon rođenja.
Neki mogu otkriti da je vegetarijanska dijeta isplativija za njihovo domaćinstvo, ili im je jednostavno draži ukus biljne hrane od određenih proizvoda životinjskog porekla.
Mnogo varijacija vegetarijanske ishrane omogućava vam da odaberete način koji se najbolje poklapa sa vašom etikom i ciljevima.
REZIME: Većina ljudi odlučuje da usvoji neki oblik vegetarijanske ili biljne ishrane iz zdravstvenih, ekoloških ili etičkih razloga. Različite varijacije pomažu da ovakvu ishranu bolje prilagodite vašim ličnim ciljevima i etici.
1. Lakto-ovo vegetarijanska ishrana
Neki misle o lakto-ovo-vegetarijanskoj ishrani kao o najtradicionalnijoj vegetarijanskoj ishrani. U ovoj varijaciji ne biste jeli meso ili ribu, ali biste i dalje konzumirali jaja i mlečne proizvode.
Prefiks „lacto“ odnosi se na kravlje mleko ili mlečne proizvode i potiče od latinske reči lac, što znači mleko. Samo sisari, poput krava i ljudi, mogu da proizvode mleko.
Prefiks „ovo“ odnosi se na jaja i potiče od latinske reči ovum , što znači jaje.
Pridržavanje lakto-ovo-vegetarijanske dijete podrazumeva uključivanje u ishranu jaja, mleka, sira, putera, jogurta, pavlake, sladoleda i drugih mlečnih proizvoda, dok se isključuje svo meso životinjskog porekla, poput govedine, ribe, piletine, svinjetine…
Neki ljudi imaju verske ili kulturne razloge zbog kojih su odabrali baš ovu varijaciju. Na primer, ljudi koji slede hinduizam i budizam mogu slediti lakto-ovo-vegetarijansku ishranu.
REZIME: Lakto-ovo-vegetarijanska ishrana uključuje jaja i mlečne proizvode, ali obično isključuje sve vrste mesa.
2. Lakto-vegetarijanska ishrana
Lakto-vegetarijanska ishrana je biljna dijeta koja uključuje mlečne proizvode, kao „lacto“ prefiks sugeriše.
Ova varijacija uključuje mlečne proizvode poput kravljeg mleka i hranu napravljenu od njega. To može uključivati sir, puter, pavlaku, jogurt i sladoled.
Isključuje sve vrste mesa, poput govedine, svinjetine, piletine i ribe. Takođe isključuje jaja.
Kao i kod lakto-ovo-vegetarijanske ishrane, ljudi mogu imati verske ili kulturološke razloge za držanje lakto-vegetarijanske dijete. Ova varijacija je česta među ljudima koji slede džainizam, hinduizam i budizam.
REZIME: Lakto-vegetarijanska dijeta uključuje mlečne proizvode, kao što su mleko, sir, jogurt i sladoled, ali isključuje jaja, meso i ribu.
3. Ovo-vegetarijanska dijeta
Ovo-vegetarijanska ishrana ne uključuje mlečne proizvode, ali uključuje jaja, kako „Ovo“ prefiks označava.
Osim što isključuje meso i ribu, ovo-vegetarijanska dijeta isključuje sve mlečne proizvode i hranu napravljenu od njih, kao što su kravlje mleko, sir, puter, pavlaka, jogurt i sladoled.
Dakle, na ovo-vegetarijanskoj ishrani se koriste jaja i jela od jaja, kao kajgana, tvrdo kuvana jaja i omlet. Takođe mogu da se koriste jaja pri pečenju, kao što su kiflice, kolači i hlebovi.
REZIME: Ovo-vegetarijanska ishrana je varijacija koja uključuje jaja u svim oblicima, ali ne uključuje mlečne proizvode, meso ili ribu.
4. Fleksiterijanska ishrana
Ova dijeta je dizajnirana da bude fleksibilnija nego stroga veganska ili vegetarijanska dijeta, kao što je naznačeno u prefiksu „FLEKSI“- fleksibilno. Naglašava prednosti biljne hrane, istovremeno dozvoljavajući male količine životinjskih proizvoda.
Prvenstveno se jedu biljne namirnice, ali umereno uključuje malo mesa i drugih životinjskih proizvoda, poput jaja i mlečnih proizvoda.
Glavni principi fleksitarijanske ishrane uključuju konzumiranje uglavnom integralne biljne hrane, uzimanje većeg dela potrebnih proteina iz biljaka umesto životinja, ograničavanje upotrebe šećera i prerađene hrane, ako je moguće, i povremeno konzumiranje malih količina mesa i životinjskih proizvoda.
Fleksiterijanac se tehnički ne bi mogao smatrati vegetarijancem, jer ponekad jede male količine mesa. Na pojedincu je da osmisli način ishrane u skladu sa njegovim životnim stilom.
REZIME: Fleksiterijanska ishrana je dizajnirana sa naglaskom na biljnu hranu, a istovremeno je fleksibilna i povremeno uključuje meso i životinjske proizvode u malim količinama.
5. Pesketarijanska ishrana
Pesketarijanska dijeta pored biljaka uključuje ribu. Prefiks je izveden iz italijanske reči „pesce“, što znači riba.
Iako će neko na pesketarijanskoj dijeti jesti hranu zasnovanu na ribi, poput tune, morske plodove, lososa ili sušija, obično će izbegavati drugo meso, poput govedine, piletine ili svinjskog mesa.
Da li će pesketarijanska dijeta uključivati i mlečne proizvode i jaja, varira od osobe do osobe.
Ova ishrana nudi prednost dobijanja zdravih omega-3 masnih kiselina iz ribe i morskih plodova. To inače može nedostajati određenim vegetarijanskim dijetama.
REZIME: Pesketarijanska dijeta uključuje ribu, ali ne uključuje i drugo meso, poput govedine, svinjetine ili piletine. Može sadržati mlečne proizvode i jaja, ali to zavisi od ličnih afiniteta.
6. Veganska ishrana
Pravi vegetarijanac je onaj koji isključuje sve proizvode životinjskog porekla, uključujući sva mesa i ribe, mlečne proizvode i jaja iz svoje ishrane. Neki ljudi na veganskoj ishrani takođe odlučuju da izuzmu med jer ga proizvode pčele.
Etika je glavni razlog zašto neki ljudi biraju vegansku ishranu.
Veganska dijeta zasniva se isključivo na biljnoj hrani. To uključuje voće, povrće, žitarice, orašaste plodove, seme i mahunarke, kao i pasulj, grašak i sočivo.
Veganska dijeta može sadržati biljne alternative tradicionalnim proizvodima životinjskog porekla, kao što su mleko i mlečni proizvodi na biljnoj bazi, zamene za jaja na biljnoj bazi i mesne zamene na biljnoj bazi, poput tofua, tempeha, sejtana i džema.
Druga razlika u veganskoj ishrani je ta što se ona proteže dalje od izbora hrane već zalazi i u čovekov svakodnevni život.
Na primer, neko na veganskoj ishrani može izbeći kupovinu proizvoda – poput kozmetike, odeće i obuće – koji koriste sastojke životinjskog porekla ili su testirani na životinjama.
Veganska ishrana obično sadrži malo hranljivih sastojaka. Iz tog razloga zdravstveni radnici često preporučuju veganima da uzimaju određene vitaminske i mineralne suplemente, uključujući vitamin B12, gvožđe, omega-3 masne kiseline, cink i još mnogo toga.
REZIME: Veganska dijeta se u potpunosti zasniva na biljnoj hrani, isključujući sve sastojke životinjskog porekla. Veganstvo se obično širi izvan proste ishrane isključujući potpuno proizvode koji koriste životinjske sastojke ili su testirani na životinjama.
Kako odabrati vegetarijansku ishranu
Kada birate koja varijacija vegetarijanske prehrane odgovara vama, važno je uzeti u obzir faktore poput održivosti, troškova i hranljivog kvaliteta.
Dalje, razmatranje koja varijacija se najbolje poklapa sa vašim ličnim vrednostima i ciljevima je važan faktor prilikom određivanja koliko će ona za vas biti održiva.
Ako način prehrane nije realan za vaš životni stil i ako se ne podudara sa onim što vam je važno, biće ga mnogo teže održati.
Ono što je lepo u vezi sa svim vrstama vegetarijanske ishrane je to što možete eksperimentisati sa različitim varijacijama i prilagođavati se u skladu sa tim dok ne pronađete odgovarajuću kombinaciju za vas.
REZIME: Postoji mnogo pristupa vegetarijanskoj ishrani. Najbolji za vas zavisi od vaših ličnih ciljeva i etike, kao i od toga koliko je dijeta održiva uz vaš životni stil.
Zaključak
Vegetarijanska ishrana je primarno biljna i može ali i ne mora dozvoliti određene proizvode životinjskog porekla, u zavisnosti od varijacija.
Biljna dijeta može poboljšati zdravlje, zaštititi životnu sredinu i podržati dobrobit životinja.
Varijacije vegetarijanske dijete isključuju meso, ali mogu uključivati jaja, ribu, mlečne proizvode ili njihovu kombinaciju.
Izbor vegetarijanske ishrane može ponuditi brojne zdravstvene i etičke koristi. Najbolja dijeta za vas zavisi od faktora kao što su nutritivni kvalitet, troškovi, jednostavnost upotrebe i koliko će vam biti lako da se pridržavate.
novi komentari