Živimo u doba kada se hemija toliko razvila da je gotovo svuda prisutna. Teško je naći proizvod bez nekog emulgatora, stabilizatora, zaslađivača i slično. Navikli smo se da su svi pomenuti dodaci prisutni, pa nam je postalo toliko normalno da u prodavnici više i ne gledamo šta piše na pakovanju, nego ga samo bacimo u korpu i nastavimo dalje.
Ako neko ipak odvoji vreme i pročita šta piše na nalepnici, verovatno većinu napisanog neće razumeti. Deluje kao da većinu proizvođača ne zanima kupac niti stepen njegovog (ne)poznavanja svih stručnih termina koji obično „krase“ jedan proizvod.
Slično je i kod hemije za potrebe proizvodnje hrane. Na kraju krajeva, ukoliko se nešto desi usled nestručne upotrebe, proizvođač ne može biti okrivljen jer, ironično, nije kriv što potrošač nije razumeo šta piše na ambalaži. Ovakve neprijatnosti najviše pogađaju male proizvođače hrane ali i kupce njihovih proizvoda. A hemikalije koje nanose najviše opasnosti su – pesticidi!
Šta su pesticidi?
U pitanju su sredstva namenjena za masovno ubijanje korova, patogena i štetočina u poljoprivredi. To na papiru zvuči lepo, ali je realnost drugačija, što je tvrdio i moj profesor zaštite bilja u srednjoj školi. Jedno od glavnih pitanja bilo je sledeće: Šta sprečava hemikaliju koja je namenjena da ubija životinje da ubije i ljude? Dobili smo neočekivan odgovor:
„Pesticidi su raznovrsni, tj. svaka formula je jedinstvena, tako da jedinjenje koje ubija bube neće nužno ubiti pticu, mačku ili čoveka.“ Dakle, ne mora – ali može. Interesantno.
Sa druge strane, neki pesticidi su u upotrebi decenijama, a u svom sastavu u stvari imaju – modifikovan bojni otrov! Praktično, od „izuma“ prvog bojnog otrova u Prvom svetskom ratu pa do danas – hemijski rat nije ni prestajao.
Ali kako se svi do sada nismo potrovali?
U obzir treba uzeti i činjenicu da na svetu ne postoje dva identična metabolizma. To znači da pesticid koji ugrozi zdravlje jedne osobe ne mora ugroziti zdravlje druge, a trećoj može naneti manju (zdravstvenu) štetu.
To je zbunjujuća realnost i to je karta sa kojom se proizvođači pesticida voze i bogate više od sto godina.
Umesto da lupamo glave koji je pesticid otrovan i koliko, treba obratiti pažnju na suštinu. Pesticidi su otrovi i treba ih se paziti. To je bila i završna reč mog profesora, čoveka koji je uvek bio u pravu.
Kako dolazimo u kontakt sa pesticidima?
Siguran sam da ovo već znate, ali izneću stručno agroinženjersko mišljenje. Postoji četiri načina na koji pesticidi ulaze u telo i to su:
- hrana,
- voda,
- vazduh,
- kontakt sa kožom/očima.
Ako ste mislili da kontakt sa kožom i očima može da se desi samo ako ste baštovan, varate se. Sledeći put kada upalite spiralu protiv komaraca, setite se da taj dim preko sluzokože očiju ulazi u krvotok. Pluća ga filtriraju, u to nema sumnje, ali na ovakvu intoksikaciju se retko ukazuje. Kada neko ustane od baštenskog stola pored koga gori spirala i vidite da su mu oči crvene, znajte da je dobio dozu insekticida. A verovatno i vi…
Dakle, hteli to ili ne, postoji mnogo načina da dođemo u kontakt sa pesticidom. Na primer, neko može dobiti alergiju ako pomazi psa koji je prskan sredstvom protiv buva!
Kada govorimo o hrani i piću, situacija je jasna. Pojede se, popije se i – otruje se! Ni disanje nije bezbedno jer je masa jakih insekticida koji se koriste za ubijanje bubašvaba i mrava – u gasovitom stanju! Nikako ne smemo zaboraviti na popularne proizvode koji ubijaju insekte (i ne samo insekte već i nas… doduše lagano…)
Brzo sam shvatio da čak i ljudi koji nemaju direktnu vezu sa poljoprivredom, granom privrede za koju su pesticidi osmišljeni i namenjeni, u svakoj prodavnici nadohvat ruke imaju otrove. To izuzetno uznemirava i potvrđuje rečenicu mog profesora da je kontakt sa pesticidima neizbežan.
Šta pesticidi rade našem telu?
Ovo je najružniji deo priče i ko nema želudac za ovako nešto, nek preskoči naredni deo.
Najčešće se koriste tri tipa pesticida: herbicidi, za suzbijanje bilja; fungicidi, za suzbijanje gljivica; i insekticidi, za suzbijanje buba.
Koji su od gorespomenutih najotrovniji za čoveka?
Naravno, insekticidi, jer su formulisani tako da ubijaju životinje. Nije važno da li ubijaju ljude ili bube, jer svakako ispunjavaju svoju svrhu. Nadalje ćete saznati koji organi i kako stradaju.
Koža
Alergija, iritacije, kancer. Pesticid izaziva svrab i peckanje dok se probija kroz kožu u krvotok;
Oči
Peckanje, svrab, slepilo. Najgore je kada se pipne nešto prekriveno pesticidom i nehotice se pipne oko. Ovo je najčešći način na koji se u poljoprivrednoj praksi nehotično trujemo nekim sredstvom.
Na primer, kapne znoj u oko ili proleti neka muva, te nehotice pipnemo oko i tako unesemo otrov. U najgorem slučaju pesticid može potpuno spržiti očni nerv i čovek može ostati slep samo zbog trenutka nepažnje.
Pluća
Postepeno uništavanje plućnog tkiva, kancer ili brza, bolna smrt ukoliko se inhalira veća količina pesticida. Gasoviti pesticidi uništavaju plućno tkivo isto kao cigarete, samo mnogo brže. Mnogi insekticidi su na bazi hlora i fosfora. Funkcionišu tako što parališu disajne organe insekata.
Do tog saznanja se došlo u Prvom a zatim obilato koristilo u Drugom svetskom ratu.
U Prvom svetskom ratu u rovovskim borbama na Zapadnom frontu, hlorna sredstva su korišćena za čišćenje rovova u cilju sprečavanja zaraza koje prenose različiti sitni insekati: buve, vaši, stenice i sl). Primećeno je da kada vojnik tokom čišćenja udahne hlorni gas dolazi do zdravstvenih tegoba koje su često bile smrtonosne. Naime, udahnuti gas se u plućima pretvara u hlorovodoničnu kiselinu (HCL), koja brzo razara plućno tkivo!
Za fosforna sredstva dovoljno je pomenuti samo jedan proizvod koji uznemirava svakog normalnog čoveka – ciklon B (zloglasni pesticid korišćen u ogromnim količinama u gasnim komorama logora smrti).
Formule ovih bojnih otrova samo su malo ublažene i puštene u prodaju kao pesticidi bez ikakve zadrške!
Bubrezi i jetra
Prvi su na udaru kada pesticid dospeju u krvotok. Pošto imaju ulogu da pročišćavaju krv, otrovne materije se najčešće nakupljaju u ovim organimai izazivaju kancer. Na žalost, iako vredno rade, ovi organi nisu u stanju da pročiste sve, posebno ako smo redovno izloženi pesticidima.
U mnogim zemljama listovi duvana se i dalje beru ručno i taj isti duvan se obavezno prska insekticidima svake nedelje. Zamislite šta se dešava tokom berbe. Napolju je oko 40 stepeni, svi se znoje, beru listove pune insekticida i znojavim rukama brišu oči.
Jasno je zašto se pored starih polja duvana u Americi uvek nalazilo groblje. Berba duvana je tada bio posao za žene, decu i crnce – praktično najslabiji deo društva. Većina je imala loš ishranu i opštu otpornost a još kada se doda svakodnevna doza otrova – nije ni čudo što su groblja bila puna upravo berača duvana!
Ova praksa je još uvek popularna u mnogim zemljama gde se motaju cigarete. Kod nas nema ovakvih slučajeva, jer se berba vrši kombajnom, koji prolaze kroz polje, zdrobi i zgnječi svo bilje, a potom ono ide u sušaru.
Nervni sistem
Odumiranje nervnog sistema, mentalne bolesti, oštećenja na mozgu… Kao što je postojalo ludilo poznato kao „sindrom ludog šeširdžije” kod zanatlija koje su koristile opasne hemikalije u proizvodnji šešira, tako postoji i oštećenje nakon dugoročnog izlaganja pesticidima. Razne mentalne bolesti, gubitak ravnoteže, odumiranje perifernih nerava razvijaju se zbog oštećenja mozga i perifernih nerava.
Postoji osnovana sumnja da su ADHD i autizam direktno povezani sa hranom i vodom koja sadrži veću količinu pesticida. Neko bi rekao da to nije istina i da se deca jednostavno rađaju takva, ali dok ne stignu rezultati istraživanja nećemo da nagađamo šta je uzrok ove bolesti i poremećaja.
Pesticidi i trudnoća
Zatrovana hrana i voda utiču na trudnicu i plod. Plodova voda koja sadrži pesticide neizbežno nanosi štetu nerođenom detetu.
Na svetskom nivou se primećuje da deca sve češće imaju određene zdravstvene probleme, počev od alergija, pa sve do raznoraznih poremećaja. Najveći broj problema ove vrste postoji u SAD, koje su, sasvim slučajno(?), drugi najveći korisnici pesticida na svetu.
Slučajnost je prevelika da bi se ignorisala, a što se tiče Kine, najvećeg svetskog korisnika pesticida, informacije o zdravstvenim poremećajima dece nisu dostupne.
Uporedite podatke zemalja koje najviše koriste pesticide i broj dece sa zdravstvenim problemima i zaključite sami. Ja sam došao do jasnog zaključka. Mrak.
A sada malo dobrih vesti
Pesticidi su klasifikovani u četiri kategorije. Prva je najotrovnija, dok je četvrta najbezbednija po živi svet.
Kod nas je za rukovanje prvom i drugom klasom potrebna specijalna dozvola, koja se teško dobija, i dobijaju je samo određene firme koje suzbijaju štetočine.
Treća klasa je do pre nekoliko godina bila dostupna u prodaji. Danas se u prodaji može naći samo četvrta klasa. Treća klasa se koristi na velikim poljoprivrednim gazdinstvima i u proizvodnim pogonima. Ovo je možda i jedina pametna stvar koja je ozakonjena u poslednjih desetak godina.
Ukoliko imate problema sa štetočinama, znajte da se kao brzo rešenje mogu naći samo sredstva koja, ako pažljivo rukujete njima, neće ostaviti posledice.
Poljoprivrednici nisu generalno veliki ljubitelji pesticida iako im olakšavaju posao. Ne samo što ih baš i ne vole, nego su pesticidi i skupi. Postoji mnogo načina da se upotreba pesticida smanji ili izbegne. To je lakše nego trošiti mnogo novca na otrove i rizikovati svoje i tuđe zdravlje.
Pesticidi se kod nas koriste (uglavnom) savesno i u tako malim dozama da nemamo neko značajno mesto na rang-listi zemalja koje ih koriste. „Motikan” i „budacil” su i dalje najpopularniji kod nas, pa se ne morate preterano brinuti za većinu lokalno gajenih poljoprivrednih proizvoda.
Pesticidi su ipak neizbežni
Ipak, i dalje me uznemirava to što je moj profesor rekao da se pesticidi nikako ne mogu izbeći. Otkrio sam da postoji formula za spiranje pesticida sa površine voća i povrća. Pošto se ono svakako mora oprati, može se izvesti jedno brzo pretpranje radi spiranja otrova. Tako se možete osigurati da toksin iz pesticida ne ulazi u telo.
Zvuči malo kontradiktorno u poređenju sa prethodnom izjavom (oko brige jer se kod nas ne koristi previše pesticida), ali ne zaboravite – i mi uvozimo namirnice iz drugih zemalja i putujemo po svetu. U krajnjoj liniji, možete koristiti gorespomenutu tečnost da tretirate voće i povrće koje redovno kupujete.
Takoše, treba izbegavati insekticide koji se dime i različite sprejove protiv insekata. Recimo, neki ljudi spavaju pored uređaja koji ispušta miris protiv komaraca, pa se žale kako im nije dobro. Bolje je staviti mrežu i otvoriti prozor, jer i tako se može rešiti problem.
Valja napomenuti da su mnogi pesticidi koji su dokazano štetni kod nas zabranjeni. Na primer, Amerikanci mnogo više koriste „glifosat” nego motiku, dok Kinezi na njive bacaju DDT, koji je kod nas bio zabranjen još u vreme socijalizma.
. . .
Kao što smo rekli, pesticidi su naša svakodnevica, ali treba znati kako se čuvati i koje su sve posledice po naš organizam. Dozvoljene pesticide treba upotrebljavati pravilno, sasvim je neminovno da ćemo se susresti s njima, ali postoji više načina da se osiguramo i tako sačuvamo svoje i tuđe zdravlje.
novi komentari