Groznica bez temperature: 9 uzroka i kako ih lečiti

Da, moguće je da osetite groznicu ili jezu, a da vam je telesna temperatura u granicama normale. Ova groznica bez temperature se naziva i „unutrašnja groznica“:  vaša spoljna telesna temperatura je normalna, ali iznutra se osećate toplije nego obično što može izazvati određene fizičke efekte.

Možda imate simptome veoma slične „pravoj“ groznici (kao što su opšta slabost, jeza i hladan znoj), ali toplomer ostaje na 36 do 37°C, što se smatra normalnim opsegom telesne temperature.

„Unutrašnja groznica“ nije stvarno medicinsko stanje – to je samo kolokvijalni način da se izrazi da imate iste simptome kao kod „prave“ groznice ali bez merljivog porasta temperature.

Mogući uzroci

Groznica bez temperature se može pojaviti iz više razloga. Najčešći su:

1. Razlozi psihološke prirode

Veoma intenzivne emocije, poput straha, anksioznosti ili čak jakog zadovoljstva i uzbuđenja, mogu dovesti do jeze. Neki ljudi mogu opisati ovu vrstu reakcije kao „drhtavicu niz kičmu“ i mogu da vide da se koža na ekstremitetima naježila. Ovo se smatra odgovorom na psihološki značajan događaj i nestaje kada se emocija smiri.

2. Ovulacija i groznica bez temperature

Ovulacija obično izaziva viši nivo progesterona, koji podiže temperaturu vašeg tela. Ovo blago povećanje može učiniti da su žene osetljivije na hladno okruženje, izazivajući jezu ili drhtavicu.

3. Fizička aktivnost

Dugo ili intenzivno vežbanje takođe može podići bazičnu temperaturu tela i održavati je povećanom tokom trajanja aktivnosti. Ovo podstiče telo da proizvodi znoj da bi se ohladilo. Vlaga na površini kože koja je izložena promaji ili hladnom uticaju iz okruženja nakon vežbanja može stimulisati osećaj groznice.

4. Infekcija

Кada se telo bori protiv virusne ili bakterijske infekcije, imuni sistem podstiče različite odbrambene mehanizme za sistemski napad na strane osvajače. Jedan od ovih mehanizama je jeza ili drhtavica, koji povećavaju telesnu temperaturu kako bi pomogli u uklanjanju virusa ili bakterija. Mnogi takođe doživljavaju i bol u mišićima.

5. Drhtavica posle jela

Mnogi ljudi prijavljuju simptome „postprandijalnog sindroma“ nakon jela. Ovo stanje karakteriše povećanje simpatičke nervne aktivnosti nakon obroka bez direktne ili merljive promene nivoa šećera u krvi. Drhtavica ili jeza se mogu javiti nakon jela, kao i znojenje, anksioznost ili palpitacije.

6. Hladno okruženje

Кada je izloženo hladnom okruženju, telo nevoljno reaguje u vidu groznice. Drhtanje od hladnoće je prirodni mehanizam koji koristi aktivnost skeletnih mišića kako bi povećao telesnu toplotu i temperaturu.

7. Hipotireoza i groznica bez temperature

Hipotireoza je stanje koje karakteriše nedovoljna aktivnost štitaste (tiroida) žlezde ili tiroidna žlezda ne proizvodi dovoljno tiroidnih hormona. Usporava se metabolizam, što može dovesti do smanjenja osnovne telesne temperature. Ovo podstiče telo da drhti ili se naježi, kao način da se zagreje i održi telesnu toplotu.

8. Nizak nivo šećera u krvi

Hipoglikemija može da podstakne oslobađanje epinefrina i norepinefrina kao pokušaj ćelija da povrate energiju kada su nivoi glukoze niski. Ovi hormoni izazivaju groznicu, jezu ili drhtanje, kao i znojenje, zbunjenost ili nemir.

9. Mala telesna težina

Ljudi sa malom telesnom težinom generalno će imati manje masnog tkiva za izolaciju. Ovo može da ih učini sklonijim promenama ili fluktuacijama temperatura, što dovodi do jeze.

Može li groznica bez temperature, biti znak COVID-19?

„Unutrašnja groznica“ može nastati kada telo pokušava da se izbori sa infekcijom i može se pojaviti pre nego što počne „prava“ groznica. Moguće je da neki ljudi zaraženi COVID-19 dožive „unutrašnju groznicu“ pre bilo kakvih drugih simptoma.

Ako osećate da se javlja „unutrašnja groznica“, trebalo bi da pratite nove simptome, posebno one koji ukazuju na COVID-19 (npr. suv kašalj, preterani umor, gubitak ukusa i mirisa ili groznica).

Кako se leči groznica bez temperature

Ako osetite jezu i imate normalnu temperaturu, savetuje se kupanje u toploj vodi, skidanje viška odeće i odmor. Često je uzrok ovog osećaja groznice posledica stresa ili napada anksioznosti, od kojih oba, takođe mogu izazvati drhtanje po celom telu.

Uzimanje antipiretika, kao što su acetaminofen ili ibuprofen, preporučuje se samo uz lekarski savet i kada imate temperaturu od najmanje 38,5°C. Sa „unutrašnjom groznicom“, termometar ne pokazuje porast temperature, pa stoga lekovi uglavnom nisu indikovani.

Međutim, ako simptomi potraju, trebalo bi da posetite svog lekara koji će obaviti potrebne preglede da biste saznali šta se dešava. Pored testova krvi i urina, vaš lekar može takođe da vas pošalje i na dodatne pretrage (npr. rendgenski snimak grudnog koša kako bi proverio da li postoje promene na plućima koje mogu da izazovu groznicu).

Кako prepoznati „stvarnu“ groznicu

Groznica se obično definiše temperaturom koja prelazi 37,5 ºC. Ostali simptomi koji mogu pratiti groznicu uključuju:

  • Osećaj vrućine
  • Hladan znoj
  • Drhtavica ili jeza tokom dana
  • Opšta slabost
  • Glavobolja
  • Umor
  • Manjak energije

U slučajevima „unutrašnje groznice“, svi ovi simptomi mogu biti prisutni, ali nema merljivog porasta temperature.

Šta pokazuje groznica

Groznica je fiziološki odgovor koji telo koristi da se bori protiv štetnih mikroorganizama. Podizanjem temperature telo može prirodno da zaštiti i leči infekcije izazvane virusima, gljivicama, bakterijama ili parazitima. Dakle, groznica nije bolest, već samo simptom koji je povezan sa mnogim vrstama bolesti i infekcija.

Groznica je stvarno štetna samo kada pređe 40 °C, ali to se može desiti veoma brzo (naročito kod beba i dece) i može izazvati napade.

Blaga groznica se smatra temperaturom koja raste do 38°C i obično nije preterano ozbiljna. Možda ćete morati da pratite svoju temperaturu i pokušate da ohladite svoje telo do normalne temperature (oko 36ºC) skidanjem viška odeće. Sa temperaturom iznad 38,5ºC, antipiretici (lekovi za snižavanje temperature) mogu biti indikovani u kombinaciji sa drugim prirodnim metodama za snižavanje visoke temperature.

Hipotalamus, takođe poznat kao telesni termostat, kontroliše telesnu temperaturu i veoma je osetljiv na promene temperature. To može prouzrokovati da telo proizvodi više toplote signalizirajući mišićima da trepere ili „drhte“ ili šalje signale znojnim žlezdama da se ohlade. Sa temperaturom, hipotalamus će podesiti telo na višu temperaturu kako bi pomogao u borbi protiv npr. infekcije.

Groznica bez temperature – kada ići kod doktora

Ako osetite drhtavicu bez temperature, trebalo bi da posetite lekara, posebno ako imate druge simptome kao što su:

  • Кijanje ili kašalj
  • Povraćanje ili dijareja
  • Nesvestica ili smanjen nivo svesti
  • Кrvarenje iz nosa, anusa ili vagine bez očiglednog objašnjenja

Veoma je važno da razgovarate o svim simptomima koje imate sa svojim lekarom. Recite mu kada su se prvi put pojavili, da li ste nešto promenili u ishrani ili ako ste nedavno bili u drugoj zemlji. Ako osećate i bol, obavezno objasnite koji deo tela je zahvaćen, kada je bol počeo i da li je intenzitet bio konstantan.

Posedovanje dovoljno informacija može navesti vašeg lekara da temeljno proceni vaše stanje i ukaže na najprikladniji tretman.

Imate pitanje u vezi ove teme?

Postavite ga na dnu stranice – odgovor stiže u roku od 24 sata.

KOMENTARI

4 Komentari
  1. Poštovani,
    Imam groznicu da mi cell telo drhti ,zubi cvokoću,nemogu ustati is kreveta to je toliko jako kao da me trese struja.
    Odskačem u krevetu.
    Imam Hašimoto ,hormone sam naravno kontrolisala u granicama normale su.
    To se ponavlja već 4-5 puta.
    Kad se dobro ugrejem ,sporo ali popusti.Lekar imun,ništa ne preduzima.
    Imam70 godina.
    Srdačan pozdrav

    Odgovori
    • Poštovana,

      Simptomi koje opisujete, kao što su drhtavica, cvokotanje zuba i osećaj kao da Vas trese struja, mogu biti vrlo uznemirujući. Iako su Vaši hormoni u granicama normale, Hašimoto može i dalje uticati na Vaše telo na različite načine. Takođe, ovi simptomi mogu biti povezani s drugim zdravstvenim problemima.

      Preporuke:

      Ugrejte se: Nastavite da se dobro utopljavate i grejete kada osetite ove simptome, jer to očigledno pomaže.
      Hidratacija: Pijte dovoljno tečnosti kako biste sprečili dehidraciju koja može pogoršati simptome.
      Kontrolišite temperaturu: Merite telesnu temperaturu kada se jave simptomi kako biste videli da li odstupa i koliko od Vaše uobičajne temperature.
      Posetite specijalistu: S obzirom da se simptomi ponavljaju i da Vaš lekar nije preduzeo dodatne korake, preporučujem da se obratite endokrinologu ili specijalisti za imunologiju radi detaljnijih ispitivanja. Možda će biti potrebne dodatne analize kako bi se utvrdio tačan uzrok Vaših simptoma.
      Redovno praćenje: Zapisujte kada se simptomi javljaju i koliko traju. Ovi podaci mogu biti od pomoći Vašem lekaru pri dijagnostikovanju problema.

      Važno je da ne zanemarujete ove simptome, naročito ako se ponavljaju. Dodatno mišljenje specijaliste može pružiti nove uvide i potencijalna rešenja za Vaš problem.

      Srdačno,
      dr A. Ilić

      Odgovori
  2. Groznica mi se javlja poslednjih mjesec dana. S obzirom da mi se do sada nije javljala n’a ovaj način, u trenucima I kad je toplo zabrinu la sam se I zapitala, sta se dešava. Temperatura je u trenutku groznice bila 35,6. Sta mi predlažete da uradim?

    Odgovori
    • Poštovana,

      Groznica s niskom temperaturom kao što je 35,6°C može biti znak različitih zdravstvenih stanja i definitivno zaslužuje pažnju. Važno je razlikovati da li se zaista radi o pravoj groznici ili je u pitanju neka vrsta hipotermije ili neregularnost u merenju temperature.

      Evo nekoliko koraka koje biste mogli preduzeti kako biste utvrdili uzrok i adekvatno se postarali o svom zdravlju:

      Ponovno merenje temperature: Uverite se da koristite ispravan termometar i pravilno merite temperaturu. Ponekad, tehničke greške na termometru mogu dati netačne rezultate. Takođe, merenje temperature u različito doba dana može dati različite rezultate.
      Praćenje simptoma: Zabeležite sve dodatne simptome koje možda imate tokom epizoda groznice, kao što su osećaj jeze, znojenje, umor, glavobolja ili bilo šta drugo što primećujete. Ovi simptomi mogu pomoći vašem lekaru u dijagnostikovanju.
      Konsultacija sa lekarom: S obzirom na trajanje simptoma, preporučujem da se obratite svom lekaru. Lekar može tražiti dodatne analize kao što su kompletna krvna slika, testovi funkcije štitne žlezde, i druge laboratorijske analize koje mogu pomoći u otkrivanju infekcija ili drugih poremećaja koji bi mogli izazvati ovakve simptome.
      Hidratacija i odmor: Nezavisno od uzroka, važno je održavati dobru hidrataciju i omogućiti dovoljno odmora telu, posebno ako se osećate umorno ili oslabljeno.
      Praćenje i evaluacija: Ako vaš lekar ne pronađe jasan uzrok, može biti korisno pratiti vaše stanje tokom vremena i evaluirati da li se simptomi menjaju ili pogoršavaju.
      Groznica ili osećaj groznice koji traje duže vreme zaslužuje pažljivu evaluaciju, posebno ako su prisutni i drugi simptomi. Pravilna dijagnoza je ključna za određivanje pravog tretmana i osiguravanje vašeg zdravlja.

      Želim vam brz oporavak i nadam se da ćete uskoro dobiti odgovore na svoja pitanja.

      Srdačno,
      dr A. Ilić

      Odgovori

Prosledi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Sadržaj