Groznica bez temperature: 9 uzroka i kako ih lečiti

Da, moguće je da osetite groznicu ili jezu, a da vam je telesna temperatura u granicama normale. Ova groznica bez temperature se naziva i „unutrašnja groznica“:  vaša spoljna telesna temperatura je normalna, ali iznutra se osećate toplije nego obično što može izazvati određene fizičke efekte.

Možda imate simptome veoma slične „pravoj“ groznici (kao što su opšta slabost, jeza i hladan znoj), ali toplomer ostaje na 36 do 37°C, što se smatra normalnim opsegom telesne temperature.

„Unutrašnja groznica“ nije stvarno medicinsko stanje – to je samo kolokvijalni način da se izrazi da imate iste simptome kao kod „prave“ groznice ali bez merljivog porasta temperature.

Mogući uzroci

Groznica bez temperature se može pojaviti iz više razloga. Najčešći su:

1. Razlozi psihološke prirode

Veoma intenzivne emocije, poput straha, anksioznosti ili čak jakog zadovoljstva i uzbuđenja, mogu dovesti do jeze. Neki ljudi mogu opisati ovu vrstu reakcije kao „drhtavicu niz kičmu“ i mogu da vide da se koža na ekstremitetima naježila. Ovo se smatra odgovorom na psihološki značajan događaj i nestaje kada se emocija smiri.

2. Ovulacija i groznica bez temperature

Ovulacija obično izaziva viši nivo progesterona, koji podiže temperaturu vašeg tela. Ovo blago povećanje može učiniti da su žene osetljivije na hladno okruženje, izazivajući jezu ili drhtavicu.

3. Fizička aktivnost

Dugo ili intenzivno vežbanje takođe može podići bazičnu temperaturu tela i održavati je povećanom tokom trajanja aktivnosti. Ovo podstiče telo da proizvodi znoj da bi se ohladilo. Vlaga na površini kože koja je izložena promaji ili hladnom uticaju iz okruženja nakon vežbanja može stimulisati osećaj groznice.

4. Infekcija

Кada se telo bori protiv virusne ili bakterijske infekcije, imuni sistem podstiče različite odbrambene mehanizme za sistemski napad na strane osvajače. Jedan od ovih mehanizama je jeza ili drhtavica, koji povećavaju telesnu temperaturu kako bi pomogli u uklanjanju virusa ili bakterija. Mnogi takođe doživljavaju i bol u mišićima.

5. Drhtavica posle jela

Mnogi ljudi prijavljuju simptome „postprandijalnog sindroma“ nakon jela. Ovo stanje karakteriše povećanje simpatičke nervne aktivnosti nakon obroka bez direktne ili merljive promene nivoa šećera u krvi. Drhtavica ili jeza se mogu javiti nakon jela, kao i znojenje, anksioznost ili palpitacije.

6. Hladno okruženje

Кada je izloženo hladnom okruženju, telo nevoljno reaguje u vidu groznice. Drhtanje od hladnoće je prirodni mehanizam koji koristi aktivnost skeletnih mišića kako bi povećao telesnu toplotu i temperaturu.

7. Hipotireoza i groznica bez temperature

Hipotireoza je stanje koje karakteriše nedovoljna aktivnost štitaste (tiroida) žlezde ili tiroidna žlezda ne proizvodi dovoljno tiroidnih hormona. Usporava se metabolizam, što može dovesti do smanjenja osnovne telesne temperature. Ovo podstiče telo da drhti ili se naježi, kao način da se zagreje i održi telesnu toplotu.

8. Nizak nivo šećera u krvi

Hipoglikemija može da podstakne oslobađanje epinefrina i norepinefrina kao pokušaj ćelija da povrate energiju kada su nivoi glukoze niski. Ovi hormoni izazivaju groznicu, jezu ili drhtanje, kao i znojenje, zbunjenost ili nemir.

9. Mala telesna težina

Ljudi sa malom telesnom težinom generalno će imati manje masnog tkiva za izolaciju. Ovo može da ih učini sklonijim promenama ili fluktuacijama temperatura, što dovodi do jeze.

Može li groznica bez temperature, biti znak COVID-19?

„Unutrašnja groznica“ može nastati kada telo pokušava da se izbori sa infekcijom i može se pojaviti pre nego što počne „prava“ groznica. Moguće je da neki ljudi zaraženi COVID-19 dožive „unutrašnju groznicu“ pre bilo kakvih drugih simptoma.

Ako osećate da se javlja „unutrašnja groznica“, trebalo bi da pratite nove simptome, posebno one koji ukazuju na COVID-19 (npr. suv kašalj, preterani umor, gubitak ukusa i mirisa ili groznica).

Кako se leči groznica bez temperature

Ako osetite jezu i imate normalnu temperaturu, savetuje se kupanje u toploj vodi, skidanje viška odeće i odmor. Često je uzrok ovog osećaja groznice posledica stresa ili napada anksioznosti, od kojih oba, takođe mogu izazvati drhtanje po celom telu.

Uzimanje antipiretika, kao što su acetaminofen ili ibuprofen, preporučuje se samo uz lekarski savet i kada imate temperaturu od najmanje 38,5°C. Sa „unutrašnjom groznicom“, termometar ne pokazuje porast temperature, pa stoga lekovi uglavnom nisu indikovani.

Međutim, ako simptomi potraju, trebalo bi da posetite svog lekara koji će obaviti potrebne preglede da biste saznali šta se dešava. Pored testova krvi i urina, vaš lekar može takođe da vas pošalje i na dodatne pretrage (npr. rendgenski snimak grudnog koša kako bi proverio da li postoje promene na plućima koje mogu da izazovu groznicu).

Кako prepoznati „stvarnu“ groznicu

Groznica se obično definiše temperaturom koja prelazi 37,5 ºC. Ostali simptomi koji mogu pratiti groznicu uključuju:

• Osećaj vrućine
• Hladan znoj
• Drhtavica ili jeza tokom dana
• Opšta slabost
• Glavobolja
• Umor
• Manjak energije

U slučajevima „unutrašnje groznice“, svi ovi simptomi mogu biti prisutni, ali nema merljivog porasta temperature.

Šta pokazuje groznica

Groznica je fiziološki odgovor koji telo koristi da se bori protiv štetnih mikroorganizama. Podizanjem temperature telo može prirodno da zaštiti i leči infekcije izazvane virusima, gljivicama, bakterijama ili parazitima. Dakle, groznica nije bolest, već samo simptom koji je povezan sa mnogim vrstama bolesti i infekcija.

Groznica je stvarno štetna samo kada pređe 40 °C, ali to se može desiti veoma brzo (naročito kod beba i dece) i može izazvati napade.

Blaga groznica se smatra temperaturom koja raste do 38°C i obično nije preterano ozbiljna. Možda ćete morati da pratite svoju temperaturu i pokušate da ohladite svoje telo do normalne temperature (oko 36ºC) skidanjem viška odeće. Sa temperaturom iznad 38,5ºC, antipiretici (lekovi za snižavanje temperature) mogu biti indikovani u kombinaciji sa drugim prirodnim metodama za snižavanje visoke temperature.

Hipotalamus, takođe poznat kao telesni termostat, kontroliše telesnu temperaturu i veoma je osetljiv na promene temperature. To može prouzrokovati da telo proizvodi više toplote signalizirajući mišićima da trepere ili „drhte“ ili šalje signale znojnim žlezdama da se ohlade. Sa temperaturom, hipotalamus će podesiti telo na višu temperaturu kako bi pomogao u borbi protiv npr. infekcije.

Groznica bez temperature – kada ići kod doktora

Ako osetite drhtavicu bez temperature, trebalo bi da posetite lekara, posebno ako imate druge simptome kao što su:

• Кijanje ili kašalj
• Povraćanje ili dijareja
• Nesvestica ili smanjen nivo svesti
• Кrvarenje iz nosa, anusa ili vagine bez očiglednog objašnjenja

Veoma je važno da razgovarate o svim simptomima koje imate sa svojim lekarom. Recite mu kada su se prvi put pojavili, da li ste nešto promenili u ishrani ili ako ste nedavno bili u drugoj zemlji. Ako osećate i bol, obavezno objasnite koji deo tela je zahvaćen, kada je bol počeo i da li je intenzitet bio konstantan.

Posedovanje dovoljno informacija može navesti vašeg lekara da temeljno proceni vaše stanje i ukaže na najprikladniji tretman.