Premda se fizičke aktivnosti poput joge često preporučuju kao veoma efikasne u smislu otklanjanja bola u leđima, nova studija britanskih naučnika je pokazala da su takvi efekti praktično zanemarljivi.
Studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Jorku nije uspela da dokaže da se sistematskim upražnjavanjem joge može umanjiti bol u donjem delu leđa. S druge strane, naučnici su kod učesnika studije koji su upražnjavali jogu izmerili skromna poboljšanja u pokretljivosti tokom svakodnevnih aktivnosti.
Britanski istraživači su motrili na stanje 313 odraslih pacijenata koji su u proseku 10 godina patili od hroničnog bola u leđima. Učesnici studije su nasumično podeljeni u dve grupe. Pripadnici prve grupe su išli na časove joge jednom nedeljno, te ukupno uzeli 12 takvih časova, dok su pripadnici druge, kontrolne grupe, dobili samo literaturu sa korisnicim informacijama o bolu u leđima.
Časovi joge su uključili tehnike koje su dizajnirane tako da povećaju snagu i pokretljivost, kao i obavezne tehnike disanja i opuštanja. Na osnovu pažljivo dizajniranih upitnika koje su popunjavali učesnici studije, naučnici su zaključili da oni iz grupe koja je upražnjavala jogu nisu, kao statistička celina, prijavili bilo kakvo osetno poboljšanje bolnih simptoma.
Upitani da li su nakon joge lakše obavljali svakodnevne aktivnosti, ispitanici su, u proseku, prijavili određeno poboljšanje. U ovom segmentu, razlika u indeksnim poenima između dve grupe jeste bila mala, objašnjavaju istraživači, ali je verovatno i dovoljna da bi, nakon sličnih časova joge, svaki pacijent sa hroničnim bolom u leđima trebalo da registruje određeno poboljšanje pokretljivosti.
Bol u leđima drugi je najčešći razlog javljanja lekaru i najčešći je uzrok radne nesposobnosti. Oko 80 odsto odraslih najmanje jednom u životu iskusi ovakav bol.
Hronični bol u leđima znatno narušava kvalitet života pacijenta, može da traje i decenijama, a troškovi lečenja ovakvih stanja u razvijenim zemljama postaju zabrinjavajući.
Ipak, ovakvi pozitivni efekti joge mogu se pripisati i apsolutno svakoj drugoj umerenoj fizičkog aktivnosti, prilagođenoj pacijentima sa smanjenom pokretljivošću usled bola u leđima, objašnjava Prof. dr Branislav Antić, neurohirurg VMA, urednik sajta Bol.rs.
U tom smislu, joga se zaista ne može smatrati posebno efikasnim tretmanom za hronični bol, ali sigurno ne može ni da odmogne. „Najgore što pacijent sa bolom u leđima može da uradi jeste da miruje“, zaključuje Prof. Antić.
Razlog zbog kojeg su britanski naučnici ispitivali baš jogu jeste činjenica da se radi o disciplini sa preciznim pokretima umerenog intenziteta, kakvi drastično smanjuju mogućnost od pogoršanja bola u leđima u poređenju sa nekim drugim fizičkim aktivnostima. Uz to, bavljenje jogom u većim grupama, ili samostalno kod kuće, relativno je pristupačno i dostupno širim slojevima društva.
U tom smislu, joga se u jednom delu stručne javnosti smatrala potencijalno interesantnim, jeftinim alternativnim tretmanom za pacijente sa hroničnim bolom u leđima. Međutim, ni ranije slične studije, poput istraživanja rađenog na Državnom univerzitetu u Vašingtonu, nisu dokazale da joga ima posebno opipljive efekte u smanjivanju posledica ovakvih hroničnih bolnih stanja.
novi komentari