Išijas (bol u donjem delu leđa) – Uzrok nastanka, simptomi i lečenje

Ukoliko osećate bol u donjem delu leđa, peckanje u nogama, neprijatnost dok sedate i ustajete, moguće je da imate problema s išijasom. U nastavku teksta možete pronaći odgovare na najčešća pitanja o išijasu i terapiji.

Koji su najčešći simptomi išijasa?

Išijas predstavlja upalu nerva išijadikusa (lat.: nervus ischiadica) i simptomi su veoma prepoznatljivi. Reč je o bolu koji se pruža niz nogu (ne mora ići duž cele noge).

Kad je upaljen ceo nerv, bol se oseća do prstiju noge, ali se može osetiti i u natkolenici, u zadnjoj loži (zadnjem delu do zone kolena), često sa spoljne strane potkolenice, pa i do stopala.

Ima li još nekih simptoma sem bola?

Mogu se osetiti peckanje, žarenje, trnjenje, a kao najozbiljniji simptom može se smatrati gubitak funkcije nerva, kada se gube mogućnost pokreta, kao i osećaj.

Postoje senzorna i motorna grana. Gorenavedeni simptomi i senzacije su senzorna grana, a gubitak osećaja je motorna grana, što se uvek smatra ozbiljnim neurološkim ispadom. Oporavak pacijenata koji imaju ispad te motorne grane, tj. gubitak funkcije nerva, nešto je sporiji i teži nego kada se samo osete bol i trnjenje.

Koji su najčešći uzroci zbog kojih nastaje išijas?

Izdvojio bih nekoliko najčešćih uzroka išijasa: diskus hernija, blago pomeranje u zoni pršljenova i intoksikacija.

Najpre, diskus hernija, zbog koje se išijas najčešće javlja. Ona podrazumeva pucanje diskusa, izlazak određene mase van, pritisak na koren nerva u nekoj od lokacija.

Išijadikus je najveći periferni nerv u telu, debljine malog prsta kod čoveka, a formira ga pet grana od nivoa četvrtog lumbalnog do sakralnog trećeg pršljena. Pet korenova nerava formira jedan veliki. Na bilo kom nivou se može javiti pritisak i upala tog dela grane.

Još jedan uzrok je blago pomeranje u zoni pršljenova (izmeštanje zglobova gde nema pucanja diskusa). To je najjednostavniji simptom, najblaži i najlakši za rešavanje.

Takođe, išijas se može javiti zbog intoksikacija, procesa koji oštećuju nerv i on više ne može da funkcioniše. Ovo se dešava ređe i potpuno se drugačije leči i dijagnostikuje.

Ovi problemi su najčešći i možemo ih podvesti pod mehaničke. Zbog njih se dešava ono što često pacijenti misle da je grč, spazam mišića, pa da se zato javlja bol.

Spazam ili grč je zapravo posledica (često se čuje: „Uhvatila me promaja, napravio sam nezgodan pokret”). Mišić u tom trenutku ide u spazam (grč) da bi štitio tu zonu.

Kako se leči išijas i koliko traje terapija?

Osnovni zadatak je utvrditi šta je uzrok. Vrlo često, ako su statusi jasni i jednostavni, ne treba raditi ni dopunska snimanja rendgen, magnetnu rezonancu.

Utvrdimo šta je uzrok i onda direktno delujemo na njega. Obično je u pitanju mehanički pritisak koji najdirektnije otklanjamo kroz kiropraktiku i spinalnu dekompresiju.

Sklanjanjem pritiska sa nerva omogućavamo mu da se brzo sam oporavi i tad nisu potrebni ni jaki medikamenti. Praktično, radi se lečenje kičme odnosno onog njenog dela koji je trpeo pritisak.

Koliko terapija je potrebno da bi se sanirao išijas?

Za lakše slučajeve dovoljno je od jedne do tri terapije, za diskus herniju i malo teže slučajeve treba pet-šest, pa čak i do desetak terapija.

Objektivno rečeno, lečenje kičme u okviru ovog programa koji mi u „West Medic centru” sprovodimo jeste brz i najefikasniji konzervativni, neoperativni program na svetu.