Kifoza: simptomi, dijagnoza, lečenje i prevencija

Kifoza je vrsta deformiteta leđa gde postoji povećanje fiziološke krivine grudnog dela kičmenog stuba.

Kada pogledate ljude oko sebe, videćete da imaju različito držanje: neki su pravi sa izbačenim grudnim košem, neki savijeni u leđima na stranu ili možda pogrbljeni. Sve su to varijacije koje ne moraju nužno da predstavljaju i patološka stanja.

Međutim, kada se kičma u gornjem delu iskrivi iznad svog normalnog opsega, može se reći da je došlo do značajnih promena i obično kod osobe dolazi do nelagodnosti u leđima. U težim slučajevima – poznatim kao hiperkifoza – može doći do ozbiljnijih simptoma kao što su bol i ograničena pokretljivost.

Šta je kifoza?

Podsetimo se anatomije: Postoje tri dela kičme, koja se nazivaju cervikalni, torakalni i lumbalni.

Vratna kičma je na vrhu i uključuje kičme koje pokreću vaš vrat. Torakalni je na sredini vaših leđa. Lumbalna kičma je vaš donji deo leđa. (Neki smatraju najniži deo, sakralnu kost i repnu kost, četvrtim delom.)

Svaki deo ima svoju prirodnu krivinu. Kifoza se odnosi na krivinu u torakalnoj kičmi.

Iako je hiperkifoza termin za abnormalnu krivu, lekari imaju tendenciju da koriste „kifozu“ i za normalnu i za abnormalnu zakrivljenost. U kategoriji problematične kifoze postoje tri glavna tipa:

Posturalna: Ovo je najčešći oblik. Kao što i samo ime govori, posturalna kifoza je uzrokovana lošim držanjem tela. Iako želite da pratite prirodne krivine kičmenog stuba, i umesto da je držite savršeno uspravnom, previše savijanja (recimo dok gledate mobilni i kuckate poruke) može biti veom loše. Ova vrsta kifoze se obično javlja kod dece i adolescenata, a devojčice ga razvijaju češće od dečaka. Ovo se razlikuje od skolioze, još jednog stanja kičme koje se razvija kod adolescenata. Kod skolioze, kičmeni stub se savija u jednu stranu za razliku od kifoze gde se savija napred.

Šermanova kifoza: Nazvana po danskom radiologu koji ju je prvi opisao, Šermanova kifoza ili Šermanova bolest takođe počinje oko adolescencije. Generalno, to se dešava kada prednji deo pršljenova ne raste tako brzo kao zadnji, pa kosti počinju da formiraju klinasti oblik. Ova bolest može biti ozbiljnija od posturalne kifoze i zahvatiti i lumbalnu kičmu. Češće je kod dečaka nego kod devojčica i prestaje da napreduje kada tinejdžer završi sa rastom.

Urođena kifoza: Najređi oblik bolesti, ovaj tip dijagnostikuje se pri rođenju i nastaje tokom fetalnog razvoja. U urođenoj kifozi, pršljeni se spajaju, a ne razdvajaju normalno.

Šta uzrokuje kifozu?

Uzrok zavisi od vrste kifoze koju imate. Genetika može igrati ulogu i ako pogledate zakrivljenost kičmenog stuba svojih rođaka, možete videti koliko se taj određeni stepen kifoze može naslediti.

Ostali poremećaji koji mogu povećati rizik:

• Kompresijski prelomi: Ove povrede mogu biti veliki krivac za kifozu, posebno ako imate frakturu zbog koje se pršljenovi urušavaju jedni prema drugima. Osteoporoza – kada vam kosti postanu tanke i slabe – čini ove prelome mnogo verovatnijim.
• Degenerativni kičmeni artritis: Kao i svaka vrsta artritisa, ona u vašoj kičmi može stvoriti ukočenost i vremenom se može pogoršati.
• Ankilozirajući spondilitis: Oblik zapaljenog artritisa, ankilozirajući spondilitis obično se javlja u ranoj odrasloj dobi.
• Mišićna distrofija: Ovo genetsko stanje uzrokuje slabljenje mišića, uključujući mišiće oko kičmenog stuba.
• Tumor kičme: Bez obzira da li se tumor pokazao kancerogenim, on može prouzrokovati kompresiju i uticati na vašu fleksibilnost, uzrokujući to pogrbljeno držanje.
• Starost je još jedan značajan faktor. Kako počnete da gubite gustinu kostiju, to može da stvori veći pritisak na kičmene diskove. Naknadna kompresija može dovesti do toga da se kičma izvije napred u hiperkifozu.

Studija u časopisu Journal of Orthopedic & Sports Phisical Therapy pokazuje da se ugao kifoze povećava nakon 40. godine, posebno kod žena. Zapravo, 20 do 40 posto muškaraca i žena u tom dobu ima kifozu, a žene imaju brži napredak.

Ali zapamtite, to što se malo pogrbite ne znači da morate imati i neugodne simptome.

Koji su simptomi kifoze?

Simptomi kifoze mogu biti:

• Umor
• Blagi bolovi u leđima
• Zaobljeni gornji deo leđa
• Osetljivost i / ili ukočenost kičme

U težim slučajevima, pacijenti prijavljuju otežano disanje, nelagodnost ili bol u grudima i / ili utrnulost, slabost i / ili peckanje u nogama.

Mnogo puta, kod naprednije kifoze, ljudi mogu simptome zameniti srčanim udarom ili aktuelnim srčanim problemima. Razlog je što se simptomi poput bolova u grudima i problema sa disanjem preklapaju sa kardiovaskularnim problemima. To nije česta pojava, ali se dešava. Podsetnik: Bez obzira da li imate uznapredovalu kifozu ili ne, bol u grudima i otežano disanje treba da vam signaliziraju da posetite urgentni centar.

U slučaju kifoze, međutim, neugodnosti su uzrokovane kompresijom. Kako se kičma pomera napred, ramena se šire i spuštaju nadole, smanjujući količinu prostora unutar grudne duplje.

Utrnulost i slabost u nogama često su povezani sa stisnutim kičmenim živcima, a često su uzrokovani zbijenim pršljenima. Trnci se mogu pojaviti kada se živci oslobode (na primer, istezanjem), što može dovesti do više prostora između pršljenova. Bol u leđima je čest simptom.

Kako se dijagnostikuje kifoza?

Specijalista za kičmu može utvrditi da li vaša kifoza zahteva lečenje. Procena uključuje:

• Vašu medicinsku i porodičnu istoriju
• Dubinski fizički i neurološki pregled
• Snimanje (rendgen, magnetna rezonanca (MRI))

Na fizičkom pregledu lekar će vam pregledati leđa i opipati kičmu tražeći abnormalnosti. Lagano će pritiskati mišiće da bi video da li su osetljivi. Takođe će tražiti da se savijete napred a on će gledati sa strane, što je najbolji ugao za procenu zaobljene krivine.

Neurološki deo uključuje testiranje vašeg nervnog sistema, obično pomoću refleksnog čekića. Ovo nije bolno, već samo proverava da li vaši živci dobro funkcionišu.

Vaš lekar takođe može zatražiti demonstraciju ravnoteže i koordinacije – praktično tražiće da hodate u ordinaciji na određene načine.

Dijagnoza kifoze

Fizički pregled je najbitniji deo dijagnoze kifoze.

Ako su dostupni prethodni snimci kifoze, specijalista za kičmu uporediće starije slike sa najnovijim.

Snimci se koriste za merenje veličine ili ugla kifoze. Snimak sa prethodnog ispitivanja može pomoći u praćenju stope napredovanja veličine krivine – i odgovoriti na pitanje: „Da li je zakrivljenost veća?“ Ostali testovi mogu uključivati testove krvi, ispitivanje plućne funkcije (za merenje kapaciteta pluća) i    ispitivanje gustine kostiju.

Lekar će možda čak i po tome kako stojite i sedite videti koliko je vaša kifoza teška – iako to naravno samo po sebi neće dovesti do dijagnoze. Ako ne možete da se uspravite do kraja ili imate problema sa ravnotežom, lekar će možda razmotriti lečenje – ili pojačati vašu trenutnu terapiju.

Kako se leči kifoza?

Kako će specijalista za kičmu tretirati problematičnu kifozu (tj. koja terapija će biti preporučena), zavisi od nekoliko faktora, sa tri glavna pitanja:

• Da li boli?
• Ometa li vam kretanje?
• Da li vas sprečava da radite ono što želite ili što vam je profesionalna obaveza?

Neki ljudi mogu imati samo blagu neprijatnost ali i dalje biti funkcionalni. Možda neće osetiti bol, niti ograničenje u pogledu aktivnosti. Njima obično nije potrebna nikakva terapija osim preporuka o zdravom životnom stilu i bitnosti da se redovno rade određene vežbe da bi se u kasnijoj životnoj dobi sprečile/smanjile moguće neprijatnosti.

Za ljude koji imaju bol ili probleme sa kifozom, sledeći korak je utvrđivanje uzroka, jer će se lečenje pozabaviti osnovnim problemima:

• Kod posturalne kifoze: Uzrok je držanje tela, pa ga treba ispraviti. Za to je zadužena fizikalna terapija i trening snage.
• Šermanova: Ovaj oblik se većinu vremena može lečiti fizikalnom terapijom i lekovima za blagi bol, ali grba pacijenta i dalje raste, a kičmena krivina meri najmanje 45 stepeni, često se preporučuje intervencija i ugradnja posebnog aparata.
• Kongenitalna kifoza: Hirurška intervencija urađena tokom prvih meseci života može pomoći u lečenju poremećaja, jer se stanje obično pogoršava kako dete raste.
• Kifotične krivine kičme: Uz druge uzroke, poput degenerativnog artritisa ili infekcije kičme, promena može biti postepena. Kada se to dogodi, lekar će povremeno meriti zakrivljenost kičme da bi utvrdio brzinu napredovanja. Kada je veći od 75 stepeni, možda će biti potrebna operacija za lečenje deformacije i stabilizaciju kičme. Pre toga, neko sa pogoršanom kifozom verovatno će se lečiti fizikalnom terapijom, određenim kućnim vežbama i lekovima za bol.

Najtipičniji operativni postupak za kifozu koja uključuje značajan bol i ograničenu pokretljivost je kičmena fuzija, koja može sprečiti dalje napredovanje, smanjiti stepen krivine i ublažiti bolove u leđima ako je to problem. Ova vrsta operacije uključuje spajanje zahvaćenih pršljenova, tako da zarastaju u jednu kost, ograničavajući kretanje i sprečavajući dalju zakrivljenost. Samo zahvaćeni pršljeni su srasli zajedno – obično sa drugim malim komadima kostiju, metalnim pločama, šipkama ili vijcima – što ostavlja ostatak kičme u stanju da se normalno kreće.

Većina pacijenata dobro reaguje na kombinaciju u koju su uvrštene: fizikalna terapija, vežbe i lekovi. Čak i u slučajevima koji na kraju zahtevaju operaciju, većina pacijenata može da se vrati normalnim aktivnostima bez ograničenja.

Vežbe za kičmeni stub vam mogu pružiti veliki podstrek – uostalom, ne samo da dobijate veću pokretljivost kičme, već i sve druge prednosti poput boljeg kardiovaskularnog zdravlja i poboljšanog raspoloženja.

Može li se kifoza sprečiti?

Ako poremećaj ne uzrokuju loše posturalne navike (loše držanje), ne možete mnogo učiniti u smislu prevencije. Uverite se da vaši osnovni mišići ostaju jaki i da s godinama radite sve prave stvari za dobru gustinu kostiju, kao što je uzimanje dovoljno kalcijuma i vitamina D i neka vrsta treninga otpora za jačanje kostiju. Međutim, rani tretman može pomoći u sprečavanju napredovanja kifoze i izazivanju deformacije kičme.

VAŽNO JE ZNATI: Dobro držanja nije isto što i lečenje kifoze ili njeno sprečavanje. Trenutno se na tržištu može naći dosta proizvoda za podršku pravilnom položaju leđa u sedećem i stojećem položaju ali imajte na umu da vam prekomerna kompenzacija fiziološkog procesa koji je kod vas aktivan može doneti drugačije probleme sa leđima.

Stalni pokušaj „ispravljanja“ zapravo može da vas dovede u rizik od prevelike lordoze, kada postoji prekomerna unutrašnja zakrivljenost kičme. Umesto agresivnih, stalnih podešavanja, bolje su strategije koje pomažu u jačanju mišića leđa i jezgra i poboljšavaju ravnotežu u celini, a to su aktivnosti:

• Joga
• Tai Či vežbe
• Trening snage
• Plivanje
• Fizikalna terapija

Fokusiranje na osnovne mišiće – koji se nalaze oko donjeg dela leđa, bokova i stomaka – može stvoriti podržavajući, prirodni „pojas“ koji poboljšava celokupnu posturu. Jedna studija je naglasila da je jačanje, a ne istezanje, ključni način sprečavanja kifoze. Vežbe treba da su blage, ali redovne.

Ne postoji savršeno držanje tela, pa bi trebalo da ciljate na stav koji vam najbolje odgovara. To znači da osećate kako možete pravilno da dišete, ramena su vam opuštena i nema zatezanja na vratu i leđima.

Kifoza: Često postavljana pitanja

Šta je uzrok kifoze?

Neki stepen kifoze je prirodni deo zakrivljenosti vaše kičme. Koliko će te krive zavisi od faktora poput genetike i starosti.

Može da postane neprijatno stanje, nazvano hiperkifoza, kao rezultat problema poput kompresijskih fraktura, artritisa, upale i stanja poput mišićne distrofije.

Ali to što se malo pogrbite ne znači bezuslovno da ćete imati neugodne simptome.

Šta se dešava ako se kifoza ne leči?

Ako iskusite bol i smanjenu pokretljivost zbog kifoze, to bi moglo dovesti do povećanja zakrivljenosti kičme. Ako se ne leči, mogli biste početi da razvijate sve veću zakrivljenost leđa.

Da li je kifoza reverzibilna?

U zavisnosti od razloga zbog kojeg imate ovaj poremećaj, stanje se može lečiti i često je reverzibilno, posebno ako je vaša kifoza u početnim fazama.