Migrena sa aurom

Migrena sa aurom se sastoji od aure i migrenozne glavobolje. Pod aurom (predznak glavobolje) se podrazumevaju simptomi koji se javljaju neposredno pre napada i na osnovu kojih pacijenti mogu predvideti skori nastanak glavobolje.

Sama migrenozna glavobolja je jakapulzirajuća, trajanja od 4 do 72 sata, praćena mučninom, povraćanjemfotofobijom (strah od svetla) i fonofobijom (strah od zvuka), a ima tendenciju pojačavanja pri fizičkim aktivnostima.

Migrena sa aurom – učestalost

Aura se javlja u 20-30% slučajeva i najčešće traje između 5 i 20 minuta. Deli se na vizuelnusenzitivnu i motornu.Ponekad se može javiti samo aura, bez glavobolje.

Vizuelna aura je najčešća, a podrazumeva prolazne poremećaje vida: svetlucanje pred očima, nejasan, zamagljen ili iskrivljen vid, “tunelski” vid, ispade u vidnom polju…

Senzitivna aura se ispoljava u vidu trnjenja, bockanja i „mravinjanja“, koje obično počinje u šaci, pa se “penje” uz ruku i prelazi na lice, jezik i usne sa iste strane. Mogu se javiti i utrnulost ekstremiteta, slušne i mirisne halucinacije, vrtoglavica, preosetljivost na dodir, smetnje s govorom…

Motorna aura je najređa, a čine je prolazna slabost ili oduzetost jedne polovine tela (hemipareza ili hemiplegija).

Pogledajte video koji opisuje mehanizam ispoljavanja vizuelne aure:

Migrena sa aurom se deli na:
– Aura sa migrenoznom glavoboljom
– Aura sa nemigrenoznom glavoboljom
– Aura bez glavobolje
– Bazilarna migrena
– Familijarna hemiplegična migrena (auru čini prolazna oduzetost ekstremiteta, javlja se više slučajeva u jednoj porodici)
– Sporadična hemiplegična migrena (auru čini prolazna oduzetost ekstremiteta, jedini slučaj u porodici)

Migrena sa aurom – lečenje

Lečenje je zajedničko za sve oblike migrene.

Lečenje migrene, bilo kog tipa, u najvećem broju podrazumeva tri osnovna principa, od kojih svaki ima svoju jasnu ulogu. To su: izbegavanje migrenoznih okidača, presecanje migrenoznog napada i preventivnu terapiju.

1. Izbegavanje migrenoznih okidača

Prepoznavanjem i izbegavanjem migrenoznih okidača (faktora koji provociraju migrenozni napad), moguće je sprečiti napad migrene.

2. Presecanje napada

Migrenozni napad se može preseći nemidikamentoznim postupcima i primenom odgovarajućih medikamenata (lekova). Od nemidikamentoznih postupaka primenjuju se tuširanje glave hladnom ili vrućom vodomtopli ili hladni vlažni oblozi na čelutopla kupkaodmor u zamračenoj i tihoj prostoriji ili šoljica kafe.

Kašičica sladoleda koja se zadržava u zadnjem delu usta, u nekim slučajevima brzo preseca glavobolju. Ovo se objašnjava direktnim rashlađivanjem hipotalamusa, koji ima ulogu u patogenezi migrene. Glavobolja koja se preseca na ovaj način, popularno se naziva sladoled glavobolja.

Lekove za prekid napada migrene pacijenti obično uzimaju kasno, kad glavobolja dostigne maksimum, što je čest uzrok neefikasnosti terapije. Lek, naime, treba da se uzima što ranije, na samom početku glavobolje, odnosno u fazi aure. Antimigrenozni lekovi se uzimaju u kombinaciji sa antiemeticima (lekovima koji smanjuju mučninu) i kofeinom, koji ubrzava pražnjenje želuca i poboljšava apsorpciju leka.

Inače, lekovi za presecanje migrene (i migrena sa aurom) dele se u četiri grupe. Počinje se sa lekovima iz prve, a po potrebi se prelazi na svaku sledeću grupu.

I grupa: Obični analgetici i NSAIL
Ovi lekovi se nabavljaju bez recepta i pacijenti ih često uzimaju bez konsultacije sa lekaromSamostalno lečenje, međutim, uglavnom daje slab efekat.

II grupa: Agonisti serotonina (triptani)
Agonisti serotonina, lekovi iz grupe triptana, veoma su efikasni u presecanju migrene. Triptani presecaju migrenozni napad za 30-90 minuta, i to u 70-80% slučajeva. Uzimaju se po preporuci i uz kontrolu lekara, jer kod pacijenata sa srčanim oboljenjima mogu izazvati koronarni spazam. Najčešći lek iz ove grupe je sumatriptan.

III grupa: Ergot alkaloidi
Ergot preparati su efikasni u presecanju migrenoznih napada. Terapijski efekat im je dobar i dugotrajniji od triptanskog, ali duža upotreba izaziva ergotizam, odnosno odgovarajuće neželjene efekte.

IV grupa: Drugi lekovi
Upotreba kodeinamorfinai drugih opijatih analgetika je ograničena zbog čestih neželjenih efekata. Ponekad se kontrola postiže i upotrebom kortikosteroida.

3. Preventivna terapija

Preventivna terapija migrene se koristi kod čestih, dugotrajnih migrenoznih napada koji značajno umanjuju kvalitet života. Ciljevi preventivne terapije su:

  • redukcija broja i dužine trajanja napada i smanjenje jačine glavobolje
  • poboljšanje efekta terapije za presecanje napada
  • poboljšanje kvaliteta života

Međutim, zbog lekova koji se koriste u svrhe preventivne terapije, ona nije uvek preporučljiva. Indikacije za primenu preventivne terapije su:

  • česti migrenozni napadi
  • neefikasnost ili kontraindikacije za primenu terapije za presecanje napada
  • štetne posledice terapije za presecanje napada
  • pacijent više voli preventivnu terapiju
  • neki ređi oblici migrene (hemiplegična, bazilarna, migrena sa produženom aurom, migrenozni infarkt)

Za prevenciju migrene (i migrena sa aurom), koriste se različiti lekovi. Delotvornost terapije je individualna, a u pronalaženju najboljeg leka obično se koristi tzv. sistem „pokušaj-greška“. Ponekad samo kombinacija dva ili više medikamenata daje zadovoljavajući efekat.

Terapija počinje malom dozom, koja se postepeno povećava do terapijske, ako se primeti odsustvo neželjenih reakcija. Prvi rezultati preventivne terapije su vidljivi nakon mesec dana od početka terapije, a posle tri meseca se može očekivati puni terapijski efekat.

Potrebno je najmanje šest meseci da bi se mogao očekivati prekid ciklusa migrenozne glavobolje.

Lekovi koji se koriste u preventivnoj terapiji su:

  • beta blokatori (propranolol)
  • blokatori kalcijumovih kanala (verapamil, nimodipin)
  • antidepresivi (amitriptilin)
  • antiepileptici (valporinska kiselina, gabapentin, topimarat)
  • opijatni analgetici (retko)

U poslednje vreme, za prevenciju migrene koriste se i injekcije botulinskog toksina koje se daju u odgovarajuće mišiće glave i vrata.

Izbor preventivne terapije zavisi od pacijenta do pacijenta. Na njega utiču karakter glavobolje i prisustvo pratećih oboljenja kao što su depresijamanijaanksioznostpanični poremećajiRaynaud-ov sindromepilepsijašloghipertenzija.

Na primer, antidepresivi se koriste kod pacijenata koji su istovremeno i depresivni, a kod pacijenata sa hipertenzijom preporučuju se blokatori kalcijumovih kanala.