Bol u glavi – glavobolja

Bol u glavi (glavobolja) i otkrivanje njegovog porekla može biti komplikovanije nego što većina ljudi misli. Različite vrste glavobolja mogu imati sopstveni skup simptoma, dešavaju se iz jedinstvenih razloga i iziskuju različite tretmane.

Neke su češće kod žena, neke kod muškaraca – dok je kod pojedinih pol nebitan. Neke su, kako ih pacijent opisuje kao: „Probadanje u glavi kao nožem“ ili „Probadanje u glavi kao iglom“, dok su druge manje bolne ali uporne i dosadne.

Jednom kada saznate koju vrstu glavobolje imate, vi i vaš lekar možete pronaći tretman koji će najverovatnije pomoći, pa čak i pokušati da ih spreči. Lečenje u većini slučajeva brzo otklanja simptome, a onda nastaje potraga za uzrocima.

Uobičajene vrste glavobolja

Vrste glavobolja

Postoji preko 150 vrsta glavobolja, ali najčešće su:

Tenzione glavobolje

Tenzione glavobolje su najčešće glavobolje kod odraslih i tinejdžera. One uzrokuju blagi do umereni bol i vremenom dolaze i odlaze. Obično nemaju druge simptome.

Migrenozne glavobolje

Migrenozne glavobolje često se opisuju kao lupajući, pulsirajući bol. Mogu trajati od 4 sata do 3 dana i obično se dešavaju jedan do četiri puta mesečno.

Uz bol u glavi, ljudi imaju i druge simptome, poput osetljivosti na svetlost, buku ili mirise; mučninu ili povraćanje; gubitak apetita; i uznemirenost i bol u stomaku.

Кada dete ima migrenu, može izgledati bledo, osećati vrtoglavicu i imati zamagljen vid, povišenu temperaturu i uznemiren stomak. Mali broj dečijih migrena uključuje probavne simptome, poput povraćanja, koja se dešavaju jednom mesečno.

Glavobolja klastera

Ove glavobolje su najjače. Mogli biste imati intenzivan gorući ili prodoran bol iza ili oko jednog oka. Može biti pulsirajući ili konstantan. Bol može biti toliko jak da većina ljudi sa klaster glavoboljom ne može mirno da sedi i često će koračati tokom napada. Na bolnoj strani glave, oko se obično crveni, zenica se smanjuje ili oko suzi. Nozdrva na toj strani puca ili se začepi.

Ovaj bol je nazvan klaster glavoboljama jer se obično dešava u grupama. Možete ga dobiti jednom do tri puta dnevno tokom perioda klastera, koji može trajati od 2 nedelje do 3 meseca. Svaki napad glavobolje traje 15 minuta do 3 sata.

Mogu vas probuditi iz sna. Glavobolje mogu potpuno nestati (lekar će to nazvati remisijom) mesecima ili godinama, da bi se kasnije vratile. Tri do četiri češće se javlja kod muškarca nego žena. Lečenje je isto za oba pola.

Hronične dnevne glavobolje

Ova vrsta glavobolje traje 15 dana ili više i to duže od 3 meseca. Mada, neke mogu biti i kraće. Ostali traju više od 4 sata. To je obično jedna od četiri vrste primarne glavobolje:

• Hronična migrena (migrena sa aurom ili bez aure);
• Hronična tenzijska glavobolja;
• Svakodnevna uporna glavobolja;
• Hemicrania continua.

Sinusna glavobolja

Sa sinusnim glavoboljama osećate dubok i stalan bol u jagodicama, čelu ili na nosu. Događaju se kada se upale šupljine u glavi, nazvane sinusi. Bol obično dolazi zajedno sa drugim simptomima sinusitisa, poput curenja iz nosa, punoće u ušima, osećaja toplote i otečenog lica.

Prava sinusna glavobolja je posledica infekcije sinusa, pa će sekret koja izlazi iz nosa biti žut ili zelen, za razliku od bistrog pražnjenja u klaster ili migrenskoj glavobolji.

Posttraumatska glavobolja

Posttraumatska stresna glavobolja obično javlja tj. počinje 2-3 dana nakon povrede glave. Ako vam se dogode, obično su simptomi:

• Tup bol koja se s vremena na vreme pogoršava;
• Vrtoglavica;
• Bol u predelu vrata (zbog prevelike kontrakcije mišića);
• Nesvestica;
• Problemi sa koncentracijom;
• Problemi sa memorijom;
• Brzo zamaranje;
• Razdražljivost…

Glavobolja može trajati nekoliko meseci. Ali ako vam ne bude bolje u roku od nekoliko nedelja, pozovite svog lekara.

Manje česti bolovi

Bol u glavi prilikom vežbanja

Кada ste aktivni, mišićima glave, vrata i vlasišta treba više krvi. Кrvni sudovi nabreknu da bi ih snabdeli. Rezultat je pulsirajući bol na obe strane glave koji može trajati od 5 minuta do 48 sati. Obično nastaje dok ste aktivni ili neposredno nakon toga, bilo da je aktivnost vežba ili seks (seksualna glavobolja).

Hemicrania Continua

Hemicrania continua je hronična, neprekidna glavobolja koja skoro uvek pogađa istu stranu vašeg lica i glave. Ostali simptomi uključuju:

• Bol koji se razlikuje po jačini;
• Crvene ili suzne oči;
• Curenje ili začepljen nos;
• Spušteni kapak;
• Pogoršanje bola kod fizičke aktivnosti;
• Pogoršanje bola kod pijenja alkohola.

Neki ljudi takođe primećuju simptome migrene poput:

• Mučnina i povraćanje;
• Osetljivost na svetlost i zvuk.

Postoje dve vrste:

• Hronične: bol je svakodnevan.
• Povremene: Imate glavobolje tokom 6 meseci. One se pojavljuju i nestaju na svakih par meseci.

Hormonske glavobolje

Glavobolju možete dobiti od promene nivoa hormona tokom menstruacije, trudnoće i menopauze kod žena. Promene hormona u odnosu na kontracepcijske pilule i terapija zamene hormona takođe mogu pokrenuti glavobolju. Кada se dogode 2 dana pre menstruacije ili u prva 3 dana nakon što započnu, nazivaju se menstrualna migrena.

Nove svakodnevne uporne glavobolje (NDPH)

Mogu početi iznenada i mogu trajati 3 meseca ili duže. Mnogi ljudi se jasno sećaju dana kada je njihova počela.

Lekari nisu sigurni zašto ova vrsta glavobolje počinje. Neki ljudi izveštavaju da su napade dobili nakon infekcije, bolesti slične gripu, operacije ili stresnog događaja.

Bol je umeren, ali za neke ljude je jak. I to često je teško lečiti.

Simptomi se mogu veoma razlikovati. Neki su poput tenzione glavobolje. Drugi imaju simptome migrene, poput mučnine ili osetljivosti na svetlost.

Povratni bol u glavi

Možda ćete takođe čuti da nastaju zbog prekomerne upotrebe lekova. Ako više od dva ili tri puta nedeljno ili više od 10 dana u mesecu koristite lek protiv bolova na recept bol će postati otporan na medikamente.

Кada lekovi oslabe, bol se vraća i morate uzeti više da biste ga zaustavili. To može prouzrokovati tupu, stalnu glavobolju koja se često pogoršava ujutru.

Bol u glavi usled psihijatrijskih oboljenja

Kod hroničnih bolova generalno, psiha igra veoma značajnu ulogu. Ne samo da emotivni problemi mogu pojačati osećaj bola koji ima realan izvor, već i bolovi mogu nastati kao njihova direktna posledica. Odličan primer su glavobolje koje nastaju usled somatizacije i psihotičnih poremećaja.

Somatizacija je poremećaj kod kojeg se psihički i emocionalni problemi izražavaju kroz telesne simptome, uglavnom u vidu različitih bolova. Na primer, sniženo osnovno raspoloženje dovodi do glavobolje, koja potom dodatno snižava raspoloženje. Tako se stvara začarani krug, iz koga je ponekad veoma teško izaći.

Pacijenti kod kojih je prisutna somatiuzacija, pored glavobolje nespecifičnih karakteristika, često imaju i druge simptome: gastroenterološke, seksualne ili pseudoneurološke poremećaje. Tada govorimo da je u pitanju maskirana depresija.

Glavobolje koje nastaju kod psihotičnih poremećaja (šizofrenija, paranoja, depresivne krize), zapravo su umišljenje i prolaze neposredno po stabilizaciji psihičkog stanja.

Bol u glavi – retke glavobolje

Bol poput igle

Ove kratke, probadajuće, intenzivne glavobolje obično traju samo nekoliko sekundi. Pacijenti ih upravo tako i opisuju: „Probadanje u glavi kao iglom“.  Mogu se dogoditi najviše nekoliko puta dnevno. Ako ih imate, obratite se lekaru. Ovakav bol može biti samo stanje za sebe ili simptom nečeg drugog. Isto važi i za glavobolje koje pacijenti opisuju kao: „Probadanje u glavi kao nožem“.

Kičmena glavobolja

Razgovarajte sa svojim lekarom ako vas zaboli glava nakon što ste primili blokadu u kičmu zbog drugih problema ili ste primili epidural. Lekar bi to mogao nazvati glavoboljom uboda jer ovi postupci uključuju probijanje membrane koja okružuje vašu kičmenu moždinu. Ako kičmena tečnost procuri kroz mesto uboda, to može prouzrokovati glavobolju.

Spinalna stenoza takođe može da bude uzrok glavobolje. Detaljan pregled će pokazati šta je u pitanju.

Bol u glavi poput udara groma

Ljudi ovo često nazivaju najgorom glavoboljom u životu. Dolazi iznenada niotkuda i dostiže vrhunac brzo. Uzroci ove glavobolje uključuju:

• Pucanje ili začepljenje krvnih sudova;
• Povredu glave;
• Hemoralgijski moždani udar iz puknutog krvnog suda u vašem mozgu;
• Ishemijski moždani udar iz začepljenog krvnog suda u vašem mozgu;
• Suženi krvni sudovi koji okružuju mozak;
• Upale krvnih sudova;
• Promene krvnog pritiska u kasnoj trudnoći.

Ozbiljno shvatite iznenadnu novu glavobolju. To je često jedini znak upozorenja koji imate kod ozbiljnog problema.

Šta uzrokuje bol u glavi – glavobolju?

Bol koji osećate tokom glavobolje dolazi od kombinacije signala između vašeg mozga, krvnih sudova i obližnjih živaca. Određeni živci u krvnim sudovima i mišićima glave uključuju se i šalju signale o bolu u vaš mozak. Ali nije jasno kako se ti signali uopšte uključuju.

Uobičajeni uzroci glavobolje su:

• Bolest. To može uključivati infekcije, prehlade i groznicu. Glavobolja je česta i kod stanja poput sinusitisa (upala sinusa), infekcije grla ili uha. U nekim slučajevima glavobolja može nastati usled udarca u glavu ili, retko, znaka ozbiljnijeg medicinskog problema.
• Stres. Emotivni stres i depresija, kao i upotreba alkohola, preskakanje obroka, promene načina spavanja i uzimanje previše lekova. Ostali uzroci uključuju naprezanje vrata ili leđa zbog lošeg držanja tela.
• Vaša okolina, uključujući pasivni duvanski dim, jake mirise hemikalija ili parfema za domaćinstvo, alergene i određenu hranu. Stres, zagađenje, buka, osvetljenje i vremenske promene su drugi mogući pokretači.
• Genetika. Glavobolje, posebno migrene, imaju tendenciju da se javljaju u porodicama. Većina dece i tinejdžera (90%) koji imaju migrene imaju i druge članove porodice koji ih dobiju. Кada oba roditelja imaju istoriju migrene, postoji 70% šanse da ih ima i njihovo dete. Ako samo jedan roditelj ima istoriju ovih glavobolja, rizik pada na 25% – 50%.

Lekari ne znaju tačno šta uzrokuje migrene. Jedna teorija sugeriše da problem sa električnim nabojem kroz nervne ćelije uzrokuje niz promena koje uzrokuju migrene.

Previše fizičke aktivnosti takođe može pokrenuti migrenu kod odraslih.

Postavljanje dijagnoze

Кada se pravilno utvrdi vrsta i tip glavobolje, možete započeti plan lečenja i eliminacije bola.

Prvi korak je razgovor sa lekarom o vašim glavoboljama. Najverovatnije će vam uraditi fizički pregled i pitaće vas o simptomima koje imate i koliko često se dešavaju. Važno je da budete što detaljniji sa ovim opisima. Dajte svom lekaru spisak stvari koje uzrokuju vaše glavobolje, stvari koje ih pogoršavaju i ono što vam pomaže da se osećate bolje. Detalje možete pisati u dnevniku glavobolje kako biste pomogli lekaru da dijagnostikuje vaš problem.

Većini ljudi nisu potrebni posebni dijagnostički testovi. Ali ponekad lekari predlažu CT ili MRI da bi se potvrdilo/odbacilo da postoje određena stanja u vašem mozgu koja bi mogla da vam izazovu glavobolju. Rentgen lobanje neće pomoći. EEG (elektroencefalogram) je takođe nepotreban, osim ako se niste onesvestili kada vas je bolela glava.

Ako se simptomi glavobolje pogoršaju ili se dešavaju češće uprkos lečenju, zamolite lekara da vas uputi kod specijaliste za glavobolju.

Kako se leči bol u glavi – glavobolja?

Lekar može preporučiti različite vrste lečenja. Takođe bi mogao da predloži i više testiranja ili da vas uputi kod specijalista za glavobolju. Naravno, prvi pregled će dati usmerenje lekaru opšte prakse u kom smeru da usmeri lečenje.

Bol se tretira u zavisnosti od mnogih stvari, uključujući vrstu glavobolje koju imate, koliko često i ako se zna njen uzrok. Nekim ljudima uopšte nije potrebna medicinska pomoć. Ali oni koji to učine mogu dobiti lekove, savetovanje, upravljanje stresom, savete za životni stil. Vaš lekar će ponuditi plan lečenja kako bi udovoljio vašim specifičnim potrebama.

Šta se dešava nakon što započnem lečenje?

Jednom kada započnete program lečenja, pratite koliko dobro deluje. Dnevnik glavobolje može vam pomoći da zabeležite bilo kakve obrasce ili promene u vašem osećaju. Znajte da će možda trebati neko vreme da vi i vaš lekar pronađete najbolji plan lečenja, pa pokušajte da budete strpljivi. Budite iskreni s njim u vezi sa onim što jeste, a šta ne „radi“ za vas.

Iako se lečite, trebalo bi da se klonite stvari za koje znate da mogu izazvati vaše glavobolje, poput hrane ili mirisa. I važno je da se držite zdravih navika koje će vam omogućiti da se osećate dobro, poput redovnog vežbanja, dovoljno sna i zdrave ishrane. Takođe, ne izbegavajte kontrolne preglede kako bi lekar mogao da vidi kako vam ide i da unese promene u program lečenja ako vam zatrebaju.