Migrena kod dece i adolescenata

Glavobolje nisu „privilegija“ samo odraslih već ih mogu imati i deca i adolescenti. Istraživanja kažu da se svaki peti školarac i tinejdžer susreće sa ovim bolnim stanjem. A migrena kod dece dovodi do velike zabrinutosti roditelja i sumnje čak i u najteže bolesti (uglavnom se sumnja na tumor mozga).

Dete (pogotovo manje) nije u stanju da jasno objasni neprijatnosti koje oseća jer nema još uvek dovoljno razvijen pojmovni rečnik, pa su roditelji u strahu i pripravnosti. Uplašenost ima opravdanje: njihov mecimac/ca plače, pokazuje na glavu, prebledelo je, nekada povraća ili se žali na mučninu – a oni ne znaju šta je u pitanju!

Ipak, za strah u velikom broju slučajeva nema mesta i zato je bitno da se roditelji dobro informišu i razumeju šta to muči njihovo dete i da mu, uz pomoć stručnjaka, pomognu.

MIGRENA KOD DECE

Šta je migrenska glavobolja?

U pitanju je umerena do jaka glavobolja koja traje od 2 do 48 sati i obično se javlja dva do četiri puta mesečno.

Naziva se i akutna ponavljajuća glavobolja, javlja se kod 3% predškolaca, od 4% do 11% osnovaca i od 8% do 15% srednjoškolaca.

U ranom detinjstvu i pre puberteta, češća je kod dečaka nego kod devojčica. U adolescenciji pogađa mlade žene više nego mladiće. Kao odrasle, žene imaju čak tri puta veću verovatnoću da imaju migrenozne glavobolje od muškaraca.

Koje vrste migrenozne boli se javlja kod dece i adolescenata?

Postoje dve glavne vrste.

  • Migrena bez aure (koja se naziva uobičajena migrena) javlja se kod 60% do 85% dece i adolescenata koji obole od migrene.
  • Migrena sa aurom (koja se naziva klasična migrena) javlja se u 15% do 30%.

Kod male dece često počinje u kasnim popodnevnim satima, a kako dete stari, početak migrene se pomera u rane jutarnje sate.

Šta je aura?

Aura je znak upozorenja da napad uskoro počinje. Aura se obično javlja 30 minuta pre početka migrene. Najčešće aure su vizuelne i uključuju zamagljen ili iskrivljen vid; slepe tačke; ili jarko obojena, blješteća ili pokretna svetla ili linije.

Druge aure mogu uključivati promene u sposobnosti govora, kretanja, osećaja, mirisa, ukusa ili dodira. Aure traju prosečno 20 minuta.

Postoje li druge vrste migrenozne boli kod dece i adolescenata?

Da, druge vrste su grupisane ili kao komplikovane ili kao varijante migrene.

Komplikovane su migrene sa neurološkim simptomima, uključujući:

  • Paraliza ili slabost očnih mišića koji drže oko u normalnom položaju i kontrolišu njegovo kretanje. Raniji naziv ove bio je oftalmoplegična.
  • Slabost na jednoj strani tela. Stručni naziv je hemiplegična
  • Osećaj bola u osnovi lobanje, kao i utrnulost, peckanje, promene vida i poteškoće u ravnoteži (npr. osećaj propadanja [vrtoglavica]). Ovde je u pitanju bazilarna
  • Zbunjenost i govorni i jezički problemi. Ovde se napad može javiti nakon lakše povrede glave.

Varijantne migrene su poremećaji kod kojih se simptomi s vremena na vreme pojave i nestanu. Bol u glavi može biti odsutan. One su češće ako dete ima porodičnu istoriju migrene.

One uključuju:

  • Paroksizmalna vrtoglavica – vrtoglavica i nestabilnost koja je kratka, iznenadna, intenzivna i ponavlja se.
  • Paroksizmalni tortikolis – iznenadno stezanje mišića vrata na jednoj strani glave zbog čega se glava „naginje“ u jednu stranu.
  • Ciklično povraćanje – nekontrolisano povraćanje koje traje 24 sata i javlja se svakih 60 do 90 dana.
  • Abdominalne migrene – bolovi u stomaku, obično u blizini pupka. Obično traje 1 do 2 sata.

Varijante migrene ponekad se mogu pomešati sa drugim neurološkim poremećajima. Ključna razlika je u tome što se varijante s vremena na vreme ponavljaju. Postoji potpun oporavak i nema simptoma između napada.

SIMPTOMI I UZROCI

Šta uzrokuje migrenu?

Do nedavno se smatralo da je uzrokovana promenom veličine krvnih sudova u mozgu. Ove promene ili povećavaju ili smanjuju protok krvi, što zatim pokreće druge promene.

Danas se smatra da je u pitanju „kvar“ u mozgu – poremećaj koji uglavnom pogađa mozak i živce, ali takođe utiče i na krvne sudove. „Kvar“ je delimično uzrokovan oslobađanjem određenih hemikalija u mozgu. Jedna od ovih hemikalija je serotonin. Ovaj ciklus promena uzrokuje upale i migrene.

U pitanju je genetika, a to znači da se bolest obično javlja kod više članova porodice. Otprilike 60% do 70% ljudi sa migrenskim glavoboljama takođe imaju člana neposredne porodice (majku, oca, sestru ili brata) sa istom bolešću.

Samo stanje može da izazove veliku nelagodnost, invaliditet i ometa aktivnosti. Međutim, ona obično ne nanosi štetu telu. Migrenske glavobolje nisu povezane sa tumorima mozga ili moždanim udarima.

Koji su simptomi?

Iako se simptomi mogu razlikovati od osobe do osobe, opšti uključuju:

Lupajući ili pulsirajući bol u glavi. Kod dece, obično pogađa prednju ili obe strane glave. Kod adolescenata i odraslih, može uticati na jednu stranu glave.

Tu su i drugi lako uočljivi simptomi:

  • Bleda boja kože
  • Razdražljivost i ćudljivost
  • Osetljivost na zvuk
  • Osetljivost na svetlost
  • Gubitak apetita
  • Mučnina i / ili povraćanje,

Šta su pokretači migrene?

Stvari koje pokreću migrenoznu glavobolju razlikuju se kod svake osobe. Međutim, neki uobičajeni pokretači migrene kod dece i adolescenata uključuju:

  • Stres – posebno povezan sa školom (nakon školskih aktivnosti, prijatelja, maltretiranja) i porodičnim problemima. Pažljiv pregled šta uzrokuje stres može vam pomoći da utvrdite koje faktore stresa treba izbegavati.
    U nekim slučajevima može biti potreban savetnik za utvrđivanje uzroka stresa. Upravljanje stresom uključuje redovno vežbanje, adekvatan odmor i ishranu i uživanje u prijatnim aktivnostima i hobijima.
  • Nedostatak sna – rezultira smanjenom energijom za suočavanje sa stresom. Pokušajte da obezbedite bar 8 sati kvalitetnog sna.
  • Menstruacija – normalne hormonalne promene izazvane menstrualnim ciklusom mogu biti pokretač.
  • Promene u uobičajenom načinu ishrane – preskakanje obroka može izazvati napad. Jedenje tri redovna obroka i ne preskakanje doručka može biti od pomoći.
  • Kofein – kofein je supstanca koja stvara navike, a glavobolja je glavni simptom gutanja i povlačenja kofeina. Kofein se nalazi u mnogim gaziranim pićima koja deca konzumiraju pa treba pratiti potrošnju ovakvih napitaka. Najbolje je potpuno ih izbaciti.
  • Vremenske promene – olujni frontovi ili promene barometarskog pritiska mogu kod nekih ljudi pokrenuti napad. Slično je i sa decom.
  • Lekovi – neki lekovi npr.: oralni kontraceptivi (pilule za kontrolu rađanja), tretmani za astmu i stimulansi (uključujući i mnoge lekove koji se koriste za lečenje poremećaja hiperaktivnosti sa deficitom pažnje (ADHD)) mogu povremeno biti pokretač. Ako mislite da lekovi uzrokuju glavobolju, pitajte lekar o drugim mogućnostima lečenja ili lekovima.
  • Alkohol – može prouzrokovati širenje moždanih arterija, i da rezultira migrenom.
  • Putovanje – bolest kretanja koju ponekad uzrokuje putovanje automobilom ili brodom može izazvati migrenu.
  • Dijeta – određena hrana ili aditivi za hranu mogu izazvati napad. Ova hrana uključuje stare sireve; pice; meso za ručak; kobasica ili hrenovke (koje sadrže nitrate);
    Hrana i piće koje sadrže kofein, uključujući čokoladu, čajeve, kafu, kolu; i hranu koja sadrži mononatrijum glutamat (MSG) i orijentalna hrana.
    Sećanje na to koja hrana se jela pre napada može pomoći u identifikovanju hrane -potencijalnog pokretača, tako da dotičnu hranu treba izbegavati.
  • Promene u redovnoj rutini – poput nedostatka sna, putovanja ili bolesti mogu pokrenuti napad.

DIJAGNOZA I TESTOVI

Kako se dijagnostikuje?

Prikupljanje detalja o glavoboljama je ključno za postavljanje dijagnoze. Istoriju glavobolje treba dobiti od pacijenta i njegovih roditelja.

Istorija slučaja uključuje opis trenutnih i prethodnih glavobolja – posebno kako se pacijent oseća pre, tokom i nakon glavobolje. Takođe se prikupljaju informacije o tome koliko često se javljaju glavobolje, koliko dugo traju i svi drugi simptomi.

Takođe se prikupljaju nazivi lekova uzimani u prošlosti, sadašnji lekovi i nazivi lekova koji su davali najbolje rezultate.

Nakon uzimanja istorije bolesti, lekar će izvršiti fizički i neurološki pregled.

Ponekad su potrebni dodatni testovi, kao što su dodatne laboratorijske provere, CT ili MRI skeniranje. Tipičnim pacijentima sa migrenom nisu potrebni dodatni testovi.

Na osnovu svih prikupljenih informacija, lekar može da utvrdi vrstu i uzrok glavobolje.

Pacijenti sa komplikovanom migrenom sa neurološkim simptomima zahtevaju detaljniji neurološki pregled, više laboratorijskih testova i skeniranje slika. MRI (magnetna rezonanca) i MRA (magnetna rezonanca slika arterija) omogućavaju da se vide i procene tkiva i arterije u mozgu.

Većina pacijenata sa komplikovanom migrenom se potpuno oporavi. Strukturalni problem, poput tumora na mozgu, retko se može naći.

KONTROLA I LEČENjE

Kako se leče migrenske glavobolje kod dece i adolescenata?

Osnovne promene u načinu života mogu pomoći u kontroli migrene. Kad god je to moguće, izbegavanje poznatih pokretača može pomoći u smanjenju učestalosti i ozbiljnosti napada migrene.

Biofidbek i smanjenje stresa. Biofidbek pomaže osobi da nauči veštine smanjenja stresa pružajući joj informacije o napetosti mišića, otkucajima srca i drugim vitalnim znacima dok osoba pokušava da se opusti. Koristi se za sticanje kontrole nad određenim telesnim funkcijama koje uzrokuju napetost i fizički bol.

Biofidbek se može koristiti za pomoć pacijentima da nauče kako njihovo telo reaguje u stresnim situacijama i kako se sa njima bolje nositi. Neki ljudi biraju biofidbek umesto lekova.

Ostale mogućnosti smanjenja stresa uključuju savetovanje, vežbanje i jogu.

Vitamini, minerali i biljni proizvodi. Ovi proizvodi su pokazali određenu efikasnost kod migrene. Uključuju magnezijum, riboflavin i koenzim K10.

Lekovi. Lekovi za glavobolju mogu se grupisati u tri različite kategorije: simptomatsko olakšanje, abortivna terapija i preventivna terapija.

Svaka vrsta lekova je najefikasnija kada se koristi u kombinaciji sa drugim medicinskim preporukama, poput promena u ishrani i načinu života, vežbanja i terapije opuštanja.

  1. Simptomatsko olakšanje. Ovi lekovi se koriste za ublažavanje simptoma povezanih sa glavoboljom, uključujući bolove od glavobolje ili mučninu i povraćanje povezane sa migrenom. Ovi lekovi uključuju jednostavne analgetike (ibuprofen ili acetaminofen), antiemetike (za mučninu / povraćanje) ili sedative (oni pomažu u spavanju; spavanje ublažava migrenu). Neki od ovih lekova mogu zahtevati recept; drugi su dostupni bez recepta, ali ih treba uzimati samo po savetu ili preporuci lekara.

Važno: Ako se lekovi za ublažavanje simptoma koriste više od dva puta nedeljno, obratite se lekaru. Prekomerna upotreba simptomatskih lekova zapravo može izazvati češće glavobolje ili pogoršati simptome glavobolje. To se naziva glavobolja odbijanja ili prekomerne upotrebe lekova.

  1. Abortivna terapija. Ovi lekovi pomažu u zaustavljanju procesa glavobolje i sprečavanju simptoma, uključujući bol, mučninu i osetljivost na svetlost. Uzimaju se kod prvih znakova migrene. Abortivni lekovi uključuju:
  • Nesteroidni antiinflamatorni lekovi ( NSAIL ; kao što su ibuprofen, naproksen)
  • Acetaminophen
  • Triptan lekovi sumatriptan sukcinat (Imitrek®), zolmitriptan (Zomig®), rizatriptan (Makalt®), almotriptan (Akert®), eletriptan (Relpak®) i duže delujuće triptani frovatriptan (Frova®) i naratriptan )
  • Antiemetički lekovi (lekovi za ublažavanje mučnine i povraćanja) često se koriste zajedno sa gore navedenim lekovima.
  1. Preventivna terapija. Ovi lekovi se uzimaju svakodnevno kako bi se vremenom smanjila učestalost i težina migrene. Neki od najčešće propisanih preventivnih lekova uključuju:
  • Antidepresivi,
  • Antihistaminici,
  • Antikonvulzivni lekovi
  • Beta blokatori, kao što je propranolol
  • Blokatori kalcijumskih kanala.

Često može biti potrebna kombinacija simptomatskih i preventivnih lekova. Lečenje treba započeti sa malom dozom, dok se doza polako povećava tokom vremena. Lekovi najbolje deluju u kombinaciji sa promenama načina života i edukacijom pacijenata.

Koji se pristupi lečenju mogu isprobati kod dece i adolescenata sa migrenom?

Mala deca: Kada je u pitanju retka migrena

Korisni su ovi simptomatski lekovi:

  • Jednostavni analgetici – lekovi za ublažavanje bola, kao što su ibuprofen ili acetaminofen, ali ne i aspirin
  • Antiemetici – lekovi za ublažavanje mučnine i povraćanja
  • Sedativi –  pomažu detetu da spava (spavanje ublažava migrenu)

Mala deca: Kada je u pitanju česta migrena

Ovi preventivni lekovi se mogu propisati:

  • Ciproheptadin (Periactin®), amitriptilin (Elavil®), topiramat (Topamak®) ili gabapentin (Neurontin®)
  • Kombinacija simptomatskih (sa gornje liste) i preventivnih lekova

Adolescenti: Retka (sa ili bez aure)

Ovi simptomatski lekovi mogu biti korisni:

  • Analgetici – lekovi za ublažavanje bolova, kao što su acetaminofen, ibuprofen i naproksen
  • Antiemetici – lekovi za ublažavanje mučnine i povraćanja
  • Sedativi – lekovi, kao što je difenhidramin, pomažu pacijentu da spavaju (spavanje ublažava migrenu)

Ako su samo simptomatski lekovi neuspešni, sledeći abortivni lekovi mogu se dodati simptomatskim lekovima.

Adolescenti: česta

Mogu se isprobati ovi preventivni lekovi:

  • Triciklični antidepresivi, antihistaminici, antikonvulzivi (posebno topiramat [Topamak®]), propranolol ili blokatori kalcijumovih kanala (videti nazive nekih od ovih lekova u odeljku „Preventivna terapija migrene“ gore).
  • Kombinacija abortivnih i simptomatskih lekova.

Adolescenti: Jaka (ne reaguje na druge lekove i traje više od 24 sata)

Adolescente sa jakom migrenoznom glavoboljom treba da pregleda stručnjak za glavobolju.

Kada glavobolje – a posebno migrene – traju duže od 24 sata, a drugi lekovi nisu uspeli u upravljanju napadima, mogu se razmotriti lekovi koji se daju kroz infuziju.

MIGRENA KOD DECE – PROGNOZA

Kakvi su izgledi za decu i adolescente sa migrenom?

Lečenje pomaže većini dece i adolescenata sa migrenom. Pedeset posto dece i adolescenata prijavljuje poboljšanje migrene u roku od 6 meseci nakon lečenja.

Međutim, kod oko 60% adolescenata koji su prvi migrenozni napad doživeli kao adolescenti, ovo neprijatno stanje može da traje i traje duži niz godina.